Међународна кредитна мобилност

Често постављана питања и одговори за међународну кредитну мобилност:

Пријава пројекта

  1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру Ерасмус+ програма?
  2. Шта су програмске а ста партнерске земље у контексту Еразмус + програма?
  3. Да ли можемо да сарађујемо са институцијом из друге партнерске земље
  4. Шта је пројекат мобилности?
  5. Ко може да пријави пројекат? Ко одобрава пројекте мобилности?
  6. Да ли нам треба PIC број?
  7. Шта је интеринституционални уговор?
  8. Да ли интеринституционални уговор мора да се потписе пре саме пријаве?
  9. Колико институционалних уговора може да потпише једна институција?
  10. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?
  11. Да ли можемо да се пријавимо само за студентску мобилност или само за мобилност особља?
  12. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?
  13. Да ли то што смо се договорили са ВШИ из програмске земље сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између нас и њих?
  14. Ко добија средства за подршку организацији (organizational support grant)?

Једном када је пројекат одобрен

  1. Ко може да учествује у мобилности?
  2. Када почиње период мобилности? Када се завршава?
  3. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?
  4. Да ли студент може да слуша предмете који му неће бити признати као део студијског програма на матичној институцији?
  5. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?
  6. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?
  7. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?
  8. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?
  9. Да ли учесник може да иде на мобилност у матичну институцију, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?
  10. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?
  11. Када учесници добијају новац?
  12. Да ли институције из Србије треба да обезбеде здравствено осгиурање долазећим/одлазећим студентима/особљу?
  13. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је предвиђено за ту раздаљину?

Мобилност особља

  1. Ако наставник остаје недељу дана + два дана, који је минимални број часова наставе?

 

1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру Ерасмус+?

Најважнији документи је свакако Ерасмус+ програмски водич који можете пронаћи овде:

http://ec.europa.eu/programmes/erasmus-plus/documents/erasmus-plus-programme-guide_en.pdf

Корисно је прочитати два документа која служе да припрему институција за подношење пријава као и за институтиције које су већ добиле финансирање за пројекте међународне кредитне мобилности: Dos and Don’ts for applicant higher education institutions  и Quick reference guide for partner country HEIs

Такође саветујемо да погледате Водич за мобилност у високом образовању који је припремила наша канцеларија.

Добро је упознати се и са условима за добијање Еразмус повеље за високо образовање, коју за сада имају само институције из програмских земаља али се од високошколских установа а из Србије, која је партнерска земља у програму, очекује да поштују основна правила те повеље да би учествовале у пројектима међународне кредитне мобилности. Еразмус повељу за високо образовање можете пронаћи овде.

2. Шта су програмске, а шта партнерске земље?

Програмске земље су земље које пуноправно учествују у програму а то су 28 земаља чланица ЕУ и Исланд, Турска, Норвешка, Македонија и Лихтенштајн. Партнерске земље су друге земље које имају ограничено право учешћа у програму. Србија спада у партнерске земље али, као део региона број 1 – Западни Балкан, има могућност учешћа у пројектима међународне кредитне мобилности.

3. Да ли можемо да сарађујемо у оквиру Еразмус+ пројеката мобилности са институцијом из друге партнерске земље?

Не, пројекти мобилности у оквиру КА1 предвиђају сарадњу институција између две програмске земље или између програмске и партнерске земље.

4. Шта је пројекат мобилности?

Пројекат мобилности укратко подразумева размену студената у циљу студирања или праксе и/или размену особља у циљу наставе или обуке између две институције.

5. Ко може да пријави пројекат? Коме се подноси пројекат мобилности?

Пројекте мобилности пријављују институције из програмских земаља својим националним агенцијама које те пројекте одобравају за финансирање.

6. Да ли нам и када треба PIC број?

Институцијама из Србије PIC број треба тек када пројекат мобилности буде одобрен за финансирање када ће им институција из програмске земље са којом су договарали сарадњу тражити PIC број који треба да буде и валидиран. Више детаља о PIC броју можете пронаћи овде.

7. Шта је интер-институционални уговор?

Интеринституционални уговор је уговор између партнера на пројекту мобилности. У њему се дефинише број токова размене, период трајања, академске области у којима ће се размена вршити. Интер-институционалне уговор се потписује на нивоу универзитета, не на нивоу факултета. Модел интеринституционалног уговора можете пронаћи на следећем линку: http://ec.europa.eu/education/opportunities/higher-education/quality-framework_en.htm#inter-institutional_agreements

 8. Да ли интеринституционални уговор мора да се потпише пре пријаве пројекта?

Препорука је да овај уговор буде потписан пре подношења пројекта националним агенцијама за Еразмус+ програм, како би се детаљи око организације мобилности што боље дефинисали. Уговор мора бити потписан пре спровођења прве мобилности у пројектима одобреним за финансирање.

Напомена: Потписивање интеринституционалног уговора није предуслов за подношење пројектне пријаве.

 9. Колико институционалних уговора може да потпише једна институција?

Нема ограничења у погледу броја институција са којима се може потписати интер-институционални уговор.

 10. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?

Пројекат мобилности може да траје 16 или 24 месеца. Почетак пројекта мобилности је увек 1. јуна. Почетак активности унутар пројекта наравно може да другачији, али се за почетак пројекта узима 1. јун.

 11. Да ли можемо да се пријавимо само за студентску мобилност или само за мобилност особља?

Да, институције у пројектној пријави могу навести да желе да организују само мобилност студената, само мобилност особља или обе врсте мобилности.

12. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?

Програмом није захтеван реципроцитет. Ипак, неки универзитети у Србији у својим интерним актима инсистирају на реципроцитету са институцијама из иностранства.

13. Да ли то што смо се договорили са ВШИ из програмске земље сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између наше две институције?

Не нужно. ВШИ из програмске земље по одобрењу пројекта има право да тражи измену одређених квота и да квоте које је иницијално наменила вама, пребаци на неки други пројекат. Зато је препоручљиво потписивање интеринституционалног уговора пре подношења пријаве за пројекат како би се предупредиле велике измене квота за мобилност.

14. Ко добија средства за подршку организацији (organizational support grant)?

Ова средства се додељују координатору пројекта (институција из програмске земље) која може у договору са партнером препустити један део гранта партнерима.

15. Ко може да учествује у мобилности?

У мобилности могу учествовати студенти и особље акредитованих универзитета и високих школа у Србији. Студенти из Србије могу учествовати у пројектима мобилности ради периода студија, а академско и неакадемско особље у циљу држања наставе или похађања обуке.

16. Када почиње период мобилности? Када се завршава?

За почетак мобилности се узима први дан када учеснику почињу обавезе на институцији која прима учесника. То може бити први дан наставе, али и припремних часова, наставе језика или било које друге активности коју институција која шаље учесника сматра релевантном, у договору са институцијом која прима учесника.

 17. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?

Да, докле год се поштују задата ограничења минималног трајања појединачне активности (нпр. минимум 3 месеца за мобилност у циљу студирања) и максимално 12 месеци у оквиру једног нивоу студија. То значи да би студент, на пример, могао да оде на мобилност 3 месеца у 2. години, 3 месеца у 3. години и маxимум 6 месеци у 4. години студија, ако његове основне студије трају 4 године укупно.

18. Да ли студенти могу да слушају предмете који се не рачунају као допринос стицању дипломе и неће бити признати?

Ово је питање договора институција. Могуће је да студенти слушају и положе предмете који неће бити признати као део студијског програма, али се онда ови предмети унапред договарају у Уговору о учењу (Learning Agreement) и треба да буду наведени у додатку дипломи.

19. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?

Не постоје унапред задати критеријуми за одабир студената. Ипак, морате водити рачуна да овај процес мора бити у складу са принципима Еразмус повеље за високо образовање као и да процес мора бити фер, транспарентан, кохерентан и документован и мора бити јавно доступан свим заинтересованим странама у процесу. Први критеријум за међународну кредитну мобилности је академски успех, али у случају истог академског нивоа, предност треба дати студентима који су у неповољном социо-економском положају.

20. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?

Не, код међународне кредитне мобилности се гледа на којем универзитету студент студира. Нпр. уколико је студент уписан на неком од универзитета у Србији који има договорену мобилност са универзитетом из Немачке, није важно да ли је студент држављанин Србије или нпр. Црне Горе. Увек се гледа само где је студент уписан.

21. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?

У овом тренутку, праксе у оквиру Еразмус+ програма нису отворене за студенте из Србије.

22. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?

Институција из програмске земље која је координатор програма мобилности је одговорна и надлежна за управљање финансијама и она потписује уговор са учесницима и врши исплате без обзира да ли су одлази/долазни.

23. Када учесници могу очекивати прву траншу средстава?

За студенте: У року од 30 дана од потписивања уговора између студента и високошколске установе из програмске земље, а најкасније до почетка периода мобилности или по добијању потврде о доласку на институцију која прима учесника.

За особље: У року од 30 дана од потписивања уговора обе стране, а најкасније до почетка периода мобилности.

Начин плаћања ће бити дефинисан у самом уговору (грант агреемент) који учесници потписују са високошколске установе из програмске земље.

24. Да ли учесник може да оде на мобилност у матичну институцију, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?

Не. Мобилност између огранака и матичних институција није подржана у оквиру Еразмус+ КА1 акције.

25. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?

Да, студенти из Србије морају на крају мобилности да попуне евалуациони извештај учесника јер је то неопходно како би се период мобилности завршио.

26. Да ли институције из Србије имају обавезу да обезбеде здравствено осгиурање учесницима?

ВШИ из Србије нису у обавези да обезбеђују здравствено осигурање учесницима који долазе/одлазе на мобилност.

27. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је предвиђено за ту раздаљину?

Не. Путни трошкови су дефинисани у фиксним износима за одређене раздаљине. Уколико карта кошта више него што је у оквиру Еразмус+ програма предвиђено, учесници могу сами доплатити разлику.

28. Ако наставник остаје недељу дана + два дана, који је минимални број сати наставе?

Минимални број сати наставе за непотпуну недељу, уколико мобилност траје дуже од једне недеље, требало би да се рачуна пропорционално у односу на ту недељу.

На пример, наставник који је дошао на једну недељу + 2 дана, требало би да предаје 8 сати (недеља) + око 3 сата, односно укупно око 11 сати.