Међународна кредитна мобилност

Често постављана питања и одговори за међународну кредитну мобилност:

Пријава пројекта

  1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру Ерасмус+ програма?
  2. Шта су програмске а шта партнерске земље у контексту Еразмус + програма?
  3. Да ли можемо да сарађујемо са институцијом из друге партнерске земље
  4. Шта је пројекат мобилности?
  5. Ко може да пријави пројекат? Ко одобрава пројекте мобилности?
  6. Да ли нам треба PIC број?
  7. Шта је интеринституционални уговор?
  8. Да ли интеринституционални уговор мора да се потписе пре саме пријаве?
  9. Колико институционалних уговора може да потпише једна институција?
  10. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?
  11. Да ли можемо да се пријавимо само за студентску мобилност или само за мобилност особља?
  12. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?
  13. Да ли то што смо се договорили са ВШИ из програмске земље сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између нас и њих?
  14. Ко добија средства за подршку организацији (organizational support grant)?

Једном када је пројекат одобрен

  1. Ко може да учествује у мобилности?
  2. Када почиње период мобилности? Када се завршава?
  3. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?
  4. Да ли студент може да слуша предмете који му неће бити признати као део студијског програма на матичној институцији?
  5. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?
  6. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?
  7. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?
  8. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?
  9. Да ли учесник може да иде на мобилност у матичну институцију, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?
  10. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?
  11. Када учесници добијају новац?
  12. Да ли институције из Србије треба да обезбеде здравствено осгиурање долазећим/одлазећим студентима/особљу?
  13. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је предвиђено за ту раздаљину?

Мобилност особља

  1. Ако наставник остаје недељу дана + два дана, који је минимални број часова наставе?

 

1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру програма Еразмус+?

Најважнији документ је свакако Ерасмус+ Програмски водич који можете пронаћи овде.

Корисно је прочитати два документа која служе за припрему високошколских установа за подношење пријава као и за установе које су већ добиле финансирање за пројекте међународне кредитне мобилности: Dos and Don’ts for applicant higher education institutions и  Quick reference guide for partner country HEIs.

Такође саветујемо да погледате Водич за мобилност у високом образовању који је припремила наша канцеларија.

Добро је упознати се и са условима за добијање Еразмус повеље за високо образовање. Носиоци ову повеље су високошколске установе из програмских земаља, али се од високошколских установа  из Србије, која је партнерска земља у Програму, очекује да поштују основна правила Повеље у склопу учешћа у пројектима међународне кредитне мобилности. У склопу припремних мера за пуноправно учешће у Еразмус+ програму, високошколске установе из Србије су у конкурсном року за 2019. годину имале прилику да поднесу пријаву за Еразмус повељу за високо образовање. Више информација о Еразмус повељи за високо образовање можете пронаћи овде.

  1. Шта су програмске, а шта партнерске земље?

Програмске земље су земље које пуноправно учествују у Еразмус+ програму. То су 28 земаља чланица ЕУ као и Исланд, Турска, Норвешка, Македонија и Лихтенштајн. Партнерске земље су друге земље које имају ограничено право учешћа у програму. Србија спада у партнерске земље али, као део региона број 1 – Западни Балкан, има могућност учешћа у пројектима међународне кредитне мобилности.

  1. Да ли можемо да сарађујемо у оквиру Еразмус+ пројеката мобилности са установом из друге партнерске земље?

Не, пројекти мобилности у оквиру КА1 предвиђају сарадњу установа између две програмске земље или између програмске и партнерске земље.

  1. Шта је пројекат мобилности?

Пројекат мобилности подразумева међународну размену студената у циљу студирања или обављања радне праксе и/или међународну размену наставног или ненаставног особља у циљу наставе или обуке између две установе.

  1. Ко може да пријави пројекат? Коме се подноси пројекат мобилности?

Пројекте мобилности пријављују високошколске установе из програмских земаља својим националним агенцијама. Националне агенције програмских земаља разматрају пројектне пријаве и одговорне су за одобравање финансирања.

  1. Да ли нам и када треба PIC број?

Високошколским установама из Србије PIC број треба тек када пројекат мобилности буде одобрен за финансирање. Тада ће им установа из програмске земље са којом су договарали сарадњу тражити PIC број који треба да буде и валидиран. Више детаља о PIC броју можете пронаћи овде.

  1. Шта је интер-институционални уговор?

Интер-институционални уговор је уговор између установа које учествују у пројекту мобилности. У њему се дефинише број и ток размена, период трајања, академске области у којима ће се размене вршити. Интер-институционални уговор се потписује на нивоу универзитета, не на нивоу факултета. Модел интер-институционалног уговора можете пронаћи на овој страници.

  1. Да ли интер-институционални уговор мора да се потпише пре пријаве пројекта?

Потписивање интер-институционалног уговора није предуслов за подношење пројектне пријаве националним агенцијама. Међутим, препорука је да овај уговор буде потписан пре подношења пројекта, како би се детаљи око организације мобилности што боље дефинисали. Уговор мора бити потписан пре спровођења прве мобилности у пројектима одобреним за финансирање.

  1. Колико интер-институционалних уговора може да потпише једна установа?

Нема ограничења у погледу броја установа са којима се може потписати интер-институционални уговор.

  1. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?

Пројекат мобилности између установе из програмске земље и установе из партнерске земље може да траје 16 или 26 месеци. Почетак пројекта мобилности је увек 1. јуна. Почетак активности унутар пројекта може да буде другачији.

  1. Да ли високошколске установе могу да пријаве пројекте који предвиђају само студентску мобилност или само мобилност особља?

Да, високошколске установе у пројектној пријави могу навести да желе да организују само мобилност студената, само мобилност особља или обе врсте мобилности.

  1. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?

Програмом није експлицитно захтеван реципроцитет. Ипак, неки универзитети у Србији у својим интерним актима инсистирају на реципроцитету са установама из иностранства.

  1. Да ли то је договорено са установом из програмске земље сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између наше две установе?

Не нужно. Високошколска установа из програмске земље по одобрењу пројекта има право да тражи измену одређених квота и да квоте које је иницијално наменила за један пројекат пребаци на неки други пројекат. Зато је препоручљиво потписивање интер-институционалног уговора пре подношења пријаве за пројекат како би се предупредиле касније велике измене.

  1. Ко добија средства за организациону подршку (organizational support grant)?

Ова средства се додељују координатору пројекта (установа из програмске земље) која може, у договору са партнерском установом, њој пренети један део средстава намењених за организациону подршку.

  1. Ко може да учествује у мобилности?

У мобилности могу учествовати студенти и особље акредитованих самосталних високошколских установа из Републике Србије. Студенти из Србије могу учествовати у пројектима мобилности у циљу студирања и обављања радних пракси, док академско и неакадемско особље може учествовати у мобилности у циљу држања наставе или похађања обуке.

  1. Када почиње период мобилности? Када се завршава?

За почетак мобилности се узима први дан када учеснику почињу обавезе у установи која прима учесника. То може бити први дан наставе, али и припремних часова, наставе језика или било које друге активности коју установа која шаље учесника сматра релевантном, у договору са установом која прима учесника.

  1. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?

Да, док год се поштују задата ограничења минималног трајања појединачне активности (на пример, најмање 3 месеца за мобилност у циљу студирања или најмање 2 месеца за мобилност у циљу обављања радне праксе) и максималног, збирног трајања мобилности током студија (највише 12 месеци у оквиру једног нивоа студија, и највише 24 месеца код интегрисаних студија, попут студија у области медицине). Овај збир се односи на обе врсте мобилности (мобилности у циљу студирања и у циљу обављања радне праксе). То значи да би студент чије основне студије трају укупно 4 године, могао, на пример, да оде на мобилност у трајању од 3 месеца у 2. години, 3 месеца у 3. години и највише 6 месеци у 4. години студија.

  1. Да ли студенти могу да слушају предмете који се не рачунају као допринос стицању дипломе и неће бити признати у установи која га шаље?

Ово је питање договора високошколских установа. Могуће је да студенти слушају и положе предмете који неће бити признати као део студијског програма, али се онда ови предмети унапред договарају у Уговору о учењу (Learning Agreement) и треба да буду наведени у додатку дипломи.

  1. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?

Не постоје критеријуми за одабир студената који су унапред прописани на нивоу Еразмус+ програма. Ипак, треба водити рачуна да овај процес мора бити у складу са принципима Еразмус повеље за високо образовање као и да процес мора бити правичан, транспарентан, кохерентан и документован. Такође, мора бити јавно доступан свим заинтересованим странама у процесу. Први критеријум за међународну кредитну мобилност је академски успех, али у случају истог академског нивоа, предност треба дати студентима који су у неповољнијем социо-економском положају.

  1. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?

Не. У пројектима међународне кредитне мобилности се у обзир узима на ком универзитету студент студира. Примера ради, уколико је студент уписан на неком од универзитета у Србији који има договорену мобилност са универзитетом из Немачке, није важно које држављанство које земље студент има.

  1. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?

Да, могућност обављања радних пракси у оквиру Еразмус+ програма постала је доступна студентима из Србије у конкурсном року за 2018. годину. Радне праксе могу трајати између 2 и 12 месеци.

  1. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?

Високошколска установа из програмске земље која је координатор програма мобилности је одговорна и надлежна за управљање финансијама, односно врши исплате учесницима, без обзира да ли су одлазни или долазни.

  1. Када учесници могу очекивати прву траншу средстава?

За студенте: у року од 30 дана од потписивања уговора између студента и високошколске установе из програмске земље, а најкасније до почетка периода мобилности или по добијању потврде о доласку на институцију која прима учесника.

За особље: у року од 30 дана од потписивања уговора обе стране, а најкасније до почетка периода мобилности.

Начин плаћања ће бити дефинисан у самом уговору (Grant Agreement) који учесници потписују са високошколском установом из програмске земље.

  1. Да ли учесник може да оде на мобилност у матичну установу, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?

Не. Мобилност између огранака и матичних установа није подржана у оквиру Еразмус+ КА1 акције.

  1. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?

Да, студенти из Србије морају на крају мобилности да попуне евалуациони извештај јер је то неопходно како би се период мобилности завршио.

  1. Да ли високошколске установе из Србије имају обавезу да обезбеде здравствено осгиурање учесницима?

Високошколске установе из Србије нису у обавези да обезбеђују здравствено осигурање учесницима који долазе/одлазе на мобилност.

  1. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је програмом предвиђено за ту раздаљину?

Не. Путни трошкови су дефинисани у виду фиксних износа за одређене раздаљине. Уколико карта кошта више него што је у оквиру Еразмус+ програма предвиђено, учесници могу сами доплатити разлику.

  1. Ако наставник остаје једну целу недељу и још два дана, који је минимални број сати наставе?

Уколико мобилност траје дуже од једне недеље, минимални број сати наставе за непотпуну недељу би требало да се обрачуна пропорционално у односу на ту недељу. На пример, наставник који је дошао на једну недељу + 2 дана, требало би да предаје 8 сати (обавезних за једну недељу) + око 3 сата за преостала 2 дана, односно укупно око 11 сати.

Последње модификовано: април 20, 2018



Публикације: