O učešću Srbije

Srbija je aktivno učestvovala u programu Tempus od 2001. godine, odnosno u dve faze programa: faza Tempus III (2001–2007), sve do konkursa 2013. godine. To je bio i poslednji konkurs faze Tempus IV (2008–2013), kada je program prestao da postoji jer je tada postao deo programa Erazmus+ (projekti za izgradnju kapaciteta u visokom obrazovanju).

Procenjeno je da je ukupna vrednost projekata Tempus u kojima su učestovale (još uvek učestvuju) institucije iz Srbije, kao partneri ili kao koordinatori, oko 45 miliona evra. Tokom celokupnog perioda (2001–2013) Tempus je bio najveći finansijski instrument pomoći modernizaciji visokog obrazovanja, koji je doprinosio tome da visokoškolske institucije iz Srbije prate aktuelne tokove promena u evropskom prostoru visokog obrazovanja.

Proslava 20 godina postojanja Tempus programa
Proslava 20 godina postojanja Tempus programa, Beograd, mart 2012. godine

Uticaj programa Tempus u visokoškolskim institucijama u početku se najviše osetio u reformi konkretnih studijskih programa, kupovini opreme i građenju kapaciteta nastavnog osoblja studijskim boravcima u inostranstvu. Takvi projekti su nazvani zajednički projekti za reformu kurikuluma i ostali su najbrojnija grupa projekata Tempus u Srbiji tokom celog trajanja programa (skoro dve trećine finansiranih projekata). Oni su u najvećoj meri bili odraz podrške reformama koje su započete Bolonjskim procesom.

Istrovremeno, imajući u vidu prioritete Tempusa za konkurisanje, bili su istaknuti i drugi važni delovi programa, odnosno izazovi koji se tiču unapređenja rada samih institucija, unapređenja standarda kvaliteta, interne regulative, rada studentskih službi, studentskih predstavničkih tela i upravljanja institucijama u celini. Takvi projekti su nazvani projekti za reformu upravljanja visokoškolskim institucijama i najčešće se bili strukturnog karaktera, što znači da se rešenja ostvarena u njima mogu preneti na sve univerzitete u zemlji, čak i na one koji nisu direktno učestvovali u projektima.

Važna zajednička tema koja prožima sve projekte Tempus i koja je takođe postala značajna od 2007. godine nadalje, jeste veza visokog obrazovanja i društva. Postoji velika grupa projekata koja je bila usredsređena upravo na jačanje veza sa neakademskim partnerima, u smislu razvoja i pružanja kurseva za zaposlene u raznim privrednim preduzećima i drugim organizacijama, kao i druge vidove saradnje. Slično tome, u svakom od novijih projekata za razvoj kurikuluma isticana je potreba da se studijski programi revidiraju ili uvode u skladu sa potrebama konkretnih privrednih organizacija ili tržišta rada.

Broj institucija koje su se uključile u projekte Tempus porastao je na nekoliko stotina. Uprkos tome što su univerziteti i visoke škole ostali ključni nosioci Tempus projekata, postalo je jasno da samo oni projekti u kojima je ostvarena kvalitetna veza sa neakademskim partnerima mogu da se smatraju uspešnim.

Tempus je podstakao i izuzetno važnu temu povezivanja visokog i preduniverzitetskih nivoa obrazovanja, sa ciljem da se ostvari bolja koordinacija reformskih aktivnosti, u skladu sa konceptom celoživotnog učenja. Program je time dao svoj doprinos ukupnom socioekonomskog razvoju, jačanju građanskog društva, razumevanja i dijaloga među kulturama, a uticao je i na unapređenje regionalne saradnja među zemljama Zapadnog Balkana.

U fazi Tempus IV ističe se značaj činjenice da su univerziteti i visoke škole iz Srbije mogli da budu nosioci ugovora za sprovođenje projekata, ispred celog konzorcijuma, kao koordinatori projekata. To je doprinelo građenju stručnosti akademskog osoblja i univerzitetskih službi za obavljanje odgovornog posla koordinacije svih aktivnosti i administrativnog i finansijskog izveštavanja o trošenju sredstava. To je doprinelo generalno boljem apsorpcionom kapacitetu institucija za korišćenje fondova Evropske unije.

Poslednje modifikovano: oktobar 15, 2014



Publikacije: