Često postavljana pitanja – KA1 projekti mobilnosti za predškolske ustanove, škole, stručno i obrazovanje odraslih

1. Da li je pri popunjavanju Izjave o istinitosti podataka (Declaration of Honour) neophodno ručno dodati VAT broj i National ID number?

VAT ili Poreski identifikacioni broj Vaše organizacije je neophodno upisati ručno ukoliko aplikacija nije automatski povukla taj podatak. Sa druge strane, National ID number predstavlja JMBG lica ovlašćenog za zastupanje Vaše ustanove i nije neophodno da isti unesete u Declaration of Honour.

2. Osim Izjave o istinitosti podataka, kako postaviti dodatnu dokumentaciju uz projektnu prijavu?

U ovoj fazi projektne prijave nije neophodno dostaviti nijedan dodatni dokument osim Izjave o istinitosti podataka. Samim tim, na kvalitet Vaše prijave neće negativno uticati činjenica da ostali dokumenti koje ste pripremili nisu okačeni uz prijavu. U slučaju da Vaš projekat bude odobren za finansiranje, bićete blagovremeno obavešteni o daljim koracima i svim dokumentima koje je neophodno da dostavite.

3. Koliko dana trajanja mobilnosti upisujemo u aplikaciju?

Za sve tipove mobilnosti neophodno je da se u prijavi vodite isključivo brojem dana tokom kojih će se odvijati aktivnosti na projektu. Na taj broj dana u polje predviđeno za individualne troškove dodajete broj dana predviđenih za put, koji u zavisnosti od udaljenosti destinacije na kojoj se obavlja mobilnost može da iznosi maksimalno dva dana (1 dan pre i 1 dan posle puta). U slučaju da evaluator utvrdi da su prijavi upisani dodatni dani tokom kojih se ne sprovode nikakve aktivnosti vezane za mobilnost, višak dana će biti odbačen kao neopravdan i broj poena pri ocenjivanju Vaše prijave može da bude umanjen.

4. Ko može biti učesnik mobilnosti i koliko osoba možemo da prijavimo za mobilnost?

Učesnici mobilnosti mogu biti samo oni koji mogu da dokažu formalnu povezanost sa organizacijom koja aplicira za projekat, ili je deo konzorcijuma koji aplicira za projekat, kao i kontinuitet u saradnji kroz npr. ugovore o radu, članstvo u organizaciji/udruženju, itd. Moguće je da iz jedne institucije ide više članova osoblja na mobilnost, ali važno je da učešće svakog od njih bude obrazloženo kroz projektnu prijavu. Takođe je veoma važno da se pojasni na koji način će učesnici mobilnosti biti birani i da se povede računa o transparentnosti procedure izbora. Takođe, nema formalnih ograničenja u broju učesnika u aktivnostima na projektu. Ipak, imajte u vidu ukupni indikativni budžet za sve KA1 projekte mobilnosti za škole u Srbiji za godinu u kojoj konkurišete.

5. Šta podrazumevaju Special needs support i Exceptional costs?

Special needs support se odnose na troškove učesnika sa hendikepom. Važno je napomenuti da potreba za ovom vrstom troškova mora biti obrazložena u prijavi i može se potraživati samo ukoliko sredstva za ove učesnike nisu već navedena kroz budžetske kategorije Travel i Individual support.

Exceptional costs su vanredni troškovi i oni se u projektima mobilnosti odnose na dodatne troškove za podršku učenika sa smanjenim mogućnostima (osim za putne troškove i individualnu podršku), finansijske garancije, ukoliko ih Nacionalna agencija bude tražila, i skuplja putovanja (uključujući i korišćenje prevoznih sredstava sa niskim nivoom emisije ugljenika). Pored special needs support, i ovo su stvarni troškovi, što znači da se dobijeni iznos u celini mora opravdati računima. Detalje o ovim troškovima možete pogledati u Vodiču kroz Erazmus+ program.

6. Da li u projektnu prijavu kao koordinatora projekta možemo da upišemo osobu koja je već koordinator na drugom projektu?

Nema formalnih prepreka da jedna osoba bude u ulozi kontakt osobe na više projekata. Međutim, u okviru tima se možete organizovati vodeći se obimom obaveza i posla koje bi svako u okviru tima trebalo da obavlja.

7. Da li je moguće da osobe koje idu na kurs mogu da idu i na job shadowing u okviru istog projekta?

Prilikom objašnjavanja opravdanosti aktivnosti mobilnosti i učestvovanja određenog broja ljudi na različitim mobilnostima, trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko faktora. Najpre, izbor učesnika aktivnosti bi trebalo da bude transparentan. Zatim, detaljno bi trebalo objasniti zašto bi isti učesnici trebalo da učestvuju na dva tipa usavršavanja (na primer, šta će direktor dobiti na određenom kursu što nije uspeo u posmatranju na radnom mestu). Na kraju, učešće većeg broja ljudi na istom kursu bi trebalo takođe opravdati različitim ishodima učenja za svakog pojedinca (na primer, zašto bi dva predmetna nastavnika trebalo da idu na isti kurs).

8. Kako da nađem partnere?

Za pronalaženje partnera od koristi mogu biti evropski portali eTwinning i School Education Gateway za škole, kao i platforma EPALE za obrazovanje odraslih. Takođe, od koristi može biti i Platforma uspešnih E+ projekata Evropske komisije, u kojoj možete podesiti pretragu na određenu akciju, odnosno određenu vrstu projekata i videti institucije koje su u tim projektima učestvovale. Naravno, može se obnoviti saradnja sa nekim od partnera sa kojima je institucija ranije sarađivala.

Prilikom konkurisanja za KA1 projekte mobilnosti za škole i odrasle, nije nužno da u momentu podnošenja projektne prijave znate tačno instituciju koja će Vam biti partner, ali se to svakako preporučuje zbog kvaliteta prijave i obrazloženja potreba i kvaliteta partnerstva. U slučaju KA1 projekata mobilnosti u oblasti stručnog obrazovanja i obuka, neophodno je navesti partnere u samom prijavnom formularu.

9. Da li učenici mogu da idu na mobilnost?

Učenička mobilnost je moguća isključivo u KA1 projektima mobilnosti u oblasti stručnog obrazovanja i obuka i KA2 projektima strateških partnerstava u oblasti opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih. U okviru KA2 projekata, mobilnost učenika može biti organizovana u školi i kompaniji ili samo u kompaniji, uz obavezno obavljanje prakse. Mobilnosti mogu biti:

  • kratkoročna – najmanje 2 nedelje (odnosno praksa da traje najmanje 10 radnih dana) i najviše do 3 meseca;
  • dugoročna (ErasmusPRO) – najmanje 3, a najviše 12 meseci.

10. Da li škola obezbeđuje učenicima osiguranje od posledica nesrećnog slučaja?

Što se tiče osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, škola u Srbiji kao institucija bi trebalo da ima zaključenu polisu osiguranja od posledica nesrećnog slučaja za sve učenike. Polisa bi trebalo da važi i u Republici Srbiji i inostranstvu.

11. Kada su u pitanju putni troškovi, da li treba navesti samo broj dana koliko traje  program mobilnosti, ili možemo uračunati i dane potrebne za putovanje?

Putni troškovi i troškovi boravka se računaju uzimajući u obzir i dane putovanja, a ne samo trajanje sastanka. Ukoliko je potrebno, sredstva se mogu tražiti za najviše jedan dan pre i posle puta.

12. Šta je organizaciona podrška?

Organizaciona podrška iznosi 350 EUR po učesniku i namenjena je najpre troškovima pripreme učesnika pre mobilnosti (npr. kurs jezika) i troškovima diseminacije nakon mobilnosti (npr. štampani materijal, putni troškovi za predstavljanje projekta u drugom gradu). Takođe, ova suma treba da podrži sprovođenje projekta na sve druge načine.

13. Šta se dešava ukoliko se pojave tehnički problemi prilikom popunjavanja i podnošenja projektne prijave?

Finalna faza projektne prijave podrazumeva validaciju unetih podataka. Ta procedura može da ukaže na neke greške u popunjavanju pojedinih polja. Zbog toga je preporuka da se validacija sadržaja i samo podnošenje prijave urade blagovremeno, minimum dan ili dva pre zvaničnog roka, kako bi se tehnička podrška same Izvršne agencije (EACEA) mogla kontaktirati. Takođe, ukoliko su u pitanju tehnički problemi, uvek je potrebno napraviti i poslati sliku ekrana (screenshot).

14. Da li je moguća nabavka opreme u okviru projekata mobilnosti ili projekata strateških partnerstava?

Nabavka opreme nije moguća u okviru projekata mobilnosti. Što se tiče projekata strateških parnerstava, nabavka opreme je moguća samo ukoliko je neophodna za izradu određenih proizvoda intelektualnog rada (Intellectual output) i u projektnoj prijavi je ta potreba detaljno navedena i obrazložena. Međutim, opremanje institucije (računari za učionice, uvođenje interneta, table, krečenje i slično) koje može biti korisno za funkcionisanje same institucije, ali nije direktno povezano sa projektom u smislu intelektualnog proizvoda, nije moguće ostvariti na ovaj način.

15. Da li moram da znam strani jezik da bih učestvovao u projektima?

Poznavanje stranog jezika je svakako veoma poželjno, ali ne nužno prepreka za sprovođenje aktivnosti projekata. Važno je imati u vidu da Erazmus+ podržava saradnju na evropskom nivou, stoga projektni partneri moraju biti iz evropskih programskih zemalja, ali kako su neke od njih u okruženju, projekat se može sprovoditi i na srodnim jezicima. Projektna prijava se može pisati i na srpskom jeziku.

16. Da li je moguće platiti kurs jezika u okviru projekta, kao pripremu za mobilnost?

Prilikom planiranja i pisanja projektne prijave, važno je obratiti pažnju na jezik na kom će se aktivnosti sprovoditi. Kada se odlučuje ko će učestvovati u mobilnosti, jedna od stavki može biti poznavanje neophodnog jezika. Kada su odobreni, projekti započinju pripremnom fazom, koja prethodi samoj mobilnosti i moguće je u ovoj fazi uklopiti jezičku pripremu pre same mobilnosti. To može biti kurs jezika u školi jezika ili obuka između kolega unutar ustanove.

17. Da li Kalkulator za računanje udaljenosti (Distance calculator) računa razdaljinu za putovanje u jednom pravcu ili povratno?

Kalkulator za računanje udaljenosti Evropske komisije izračunava udaljenost u jednom pravcu. Međutim, svi jedinični troškovi u oviru prijavnih formulara su već izračunati na osnovu povratnog putovanja. Kada popunjavate aplikaciju, razdaljine putovanja ne treba udvostručiti. Napominje se da je Kalkulator udaljenosti Evropske komisije tačniji kada se koriste nazivi mesta, a ne poštanski brojevi.

18. Ukoliko je potrebno, da li je moguće tražiti dodatna sredstva tokom sprovođenja projekta?

Jednom kada se projekta odobri nije moguće naknadno potraživati finansijska sredstva čak i ako su dodatni troškovi potpuno opravdani, ali prevazilaze ukupan iznos dodeljenih sredstava. Prilikom pisanja i podnošenja prijava, bilo za KA1 ili KA2 projekte, uvek je dobro da bude uključeno bar nekoliko osoba koje bi činile projektni tim. Na ovaj način se smanjuje mogućnost propusta prilikom planiranja aktivnosti i neophodnih stavku u prijavi. Dobro je da pre podnošenja prijave dobro proučite sva potrebna polja i razmislite o neophodnim troškovima.

19. Sa kojim zemljama je moguća saradnja?

U okviru KA1 projekata mobilnosti za škole, stručno i obrazovanje odraslih, mobilnost može biti sprovedena samo u programskim zemljama (zemlje Evropske unije, plus Island, Lihtenštajn, Turska, Severna Makedonija, Norveška i Srbija). Ukoliko želite da podnesete prijavu za KA1 ili KA2 projekte, važno je da pažljivo pročitate uslove konkursnog roka za godinu u kojoj se prijavljujete. Uslove i pravila konkurisanja možete naći u Vodiču kroz Program, koji se svake godine posebno objavljuje i koji možete pronaći na našem sajtu.

20. Koja je razlika između KA1 i KA2 projekata?

KA1 projekti mobilnosti sadrže aktivnosti koji podrazumevaju da osobe provedu određeni period u nekoj od partnerskih organizacija tokom kojih će držati nastavu, pratiti izvođenje nastavnog procesa, imati praksu ili pohađati kurs. Akcenat je na razmeni znanja, iskustava i dobrih praksi tokom posete, odnosno mobilnosti koje će se kasnije, prilagođene, primenjivati u matičnom instituciji.

KA2 projekti strateških partnerstava imaju za cilj da projektni partneri zajednički kao ishod projekta razviju neku inovativnu praksu, koja bi se primenila u svim institucijama učesnicama u projeku ili izvan projekta. Akcenat je na tome da partneri zajednički dođu do krajnjeg cilja kroz razvoj i primenu inovativnih praksi. Takođe, moguće je razmenjivati već dovoljno razvijene dobre prakse. U KA2 projektima partneri nisu početnici u nekoj oblasti, već nadograđuju postojeća znanja, dok je u KA1 projektima moguće da se ide u mobilnost na kojoj će se steći potpuno nova znanja.

21. Da li moram da koristim eTwinning pre projekata?

Upotreba portala nije nužno uslov, ali svakako može pomoći i unaprediti rad na času i pokazati ocenjivaču motivaciju za evropsku saradnju čak i pre KA1 i KA2 projekata. eTwinning internet portal je namenjen virtuelnoj saradnji između škola i predškolskih ustanova upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija. Rad na portalu može da se sprovodi kroz rad na nacionalnim ili evropskim projektima. Sve zajedno doprinosi razvijanju projektne logike (matrice po kojoj funkcionišu projekti, prijavljivanje i sprovođenje), unapređenju znanja stranog jezika, razvijanju projektnih ideja, širenju kruga projektnih partnera što kasnije može da se nastavi i produbi kroz KA1 ili KA2 projekte.

Za projekte školskih partnerstava za razmene (KA229), prethodno korišćenje eTwinning platforme je velika prednost.

22. Da li aktivnosti moram da sprovodim tokom redovne nastave?

Erazmus+ program u oblasti obrazovanja ima za cilj unapređenja procesa rada, shodno tome, preporučljivo je da se projektne aktivnosti povezuju sa redovnom nastavom i sprovode u skladu sa temama i aktivnostima koje su obuhvaćene nastavnim planom i programom.

23. Kako da motivišem kolege da se priključe?

Projekti su namenjeni celokupnim institucijama, stoga je potrebno sa kolegama se dogovoriti unapred i podeliti jasno uloge ko će se čime baviti. Tema i učesnici svakako treba da budu dobro uklopljeni prema interesovanjima i potrebama institucije. Proces selekcije ko će od nastavnog kadra zaista i otići na mobilnost mora biti transparentan, svima dostupan i jasan svim zaposlenima u instituciji koja konkuriše za finansijska sredstva. Pisanje projekta ne kvalifikuje automatski osobu/osobe za učešće u projektnim aktivnostima.

24. Kada su konkursi?

Na sajtu Fondacije Tempus se svake godine na jesen objavljuje Poziv za konkurisanje, kao i Vodič kroz Program, koji sadrži sva pravila i uslove konkursa za tu godinu.

Po raspisivanju konkursnog roka, Fondacija Tempus organizuje informativne dane, vebinare, radionice za pisanje projekata, kao vid podrške u fazi pisanja projektnih prijava. Informacije o događajima i datumima se mogu naći na našem sajtu.

25. Ko odlučuje koji projekat dobija finansijska sredstva?

Fondacija Tempus, koja vrši ulogu Nacionalne Agencije za Erazmus+ projekte, vrši strogu selekciju spoljnih saradnika/evaluatora, stručnih u oblasti projektnog planiranja i implementacije. Izabrani evaluatori evaluiraju projektne prijave  prema kriterijumima propisanim u Vodiču. Kada su projekti odobreni, Fondacija Tempus pruža podršku tokom naredne faze, koja obuhvata potpisivanje potrebne dokumentacije, započinjanje, implementaciju, nedoumice i sve ostale stavke tokom trajanja projekta i nakon njega.

26. Da li možemo finansijska sredstva iz projekta da usmerimo na nešto drugo što nam je potrebno u školi?

Projektna finansijska sredstva su namenjena aktivnostima koje su navedene u projektnoj prijavi, stoga ne mogu biti iskorišćena za druge namene.

27. Da li je moguća dvosmerna mobilnost u okviru jednog projekta?

Ne. Institucije iz Srbije mogu biti nosioci projekta i slati svoje učesnike u drugu programsku zemlju. Tom prilikom, pišu prijavu i podnose je Fondaciji Tempus. U drugom slučaju, mogu biti partneri na projektu ukoliko ih pozove neka institucija iz programske zemlje kao partnere i tada primaju učesnike iz druge zemlje. U tom slučaju prijavu podnosi institucija koja šalje učesnike Nacionalnoj agenciji u svojoj zemlji.