Često postavljana pitanja – KA2 projekti strateških partnerstava u oblasti opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih

Koja je razlika između KA1 i KA2 projekata?

KA1 projekti mobilnosti sadrže aktivnosti koji podrazumevaju da osobe provedu određeni period u nekoj od partnerskih organizacija tokom kojih će držati nastavu, pratiti izvođenje nastavnog procesa, imati praksu ili pohađati kurs. Akcenat je na razmeni znanja, iskustava i dobrih praksi tokom posete, odnosno mobilnosti koje će se kasnije, prilagođene, primenjivati u matičnom instituciji.

KA2 projekti strateških partnerstava imaju za cilj da projektni partneri zajednički kao ishod projekta razviju neku inovativnu praksu, koja bi se primenila u svim institucijama učesnicama u projeku ili izvan projekta. Akcenat je na tome da partneri zajednički dođu do krajnjeg cilja kroz razvoj i primenu inovativnih praksi. Takođe, moguće je razmenjivati već dovoljno razvijene dobre prakse. U KA2 projektima partneri nisu početnici u nekoj oblasti, već nadograđuju postojeća znanja, dok je u KA1 projektima moguće da se ide u mobilnost na kojoj će se steći potpuno nova znanja.

Kako da nađem partnere?

U slučaju KA2 projekata strateških partnerstava, neophodno je da navedete partnere u projektnoj prijavi. U pronalaženju partnera Vam mogu biti od koristi internet portali poput eTwinninga i School Education Gateway-a, kao i platforma EPALE za obrazovanje odraslih. Takođe, od koristi može biti i Platforma uspešnih E+ projekata Evropske komisije, u kojoj možete podesiti pretragu na određenu akciju, odnosno određenu vrstu projekata i videti institucije koje su u tim projektima učestvovale. Naravno, može se obnoviti saradnja sa nekim od partnera sa kojima je institucija ranije sarađivala.

Da li učenici/polaznici mogu da učestvuju u KA2 projektima?

Mobilnost učenika/polaznika je moguća u KA2 projektima strateških partnerstava u oblasti opšteg, stručnog i obrazovanja odraslih. Sledeće vrste aktivnosti su moguće:

  • Blended learning – kombinacija kraćih perioda mobilnosti (od 5 dana do 2 meseca) i virtuelne mobilnosti za učenike/polaznike

  • Kraći periodi razmene učenika (od 3 dana do 2 meseca), samo za oblast opšteg i stručnog obrazovanja

  • Dugoročna mobilnost učenika (od 2 do 12 meseci), samo u oblasti škola i opšteg obrazovanja

Da li škola obezbeđuje učenicima osiguranje od posledica nesrećnog slučaja?

Što se tiče osiguranja od posledica nesrećnog slučaja, škola u Srbiji kao institucija bi trebalo da ima zaključenu polisu osiguranja od posledica nesrećnog slučaja za sve učenike. Polisa bi trebalo da važi i u Republici Srbiji i inostranstvu.

 

Šta se dešava ukoliko se pojave tehnički problemi prilikom popunjavanja i podnošenja projektne prijave?

Finalna faza projektne prijave podrazumeva validaciju unetih podataka. Ta procedura može da ukaže na neke greške u popunjavanju pojedinih polja. Zbog toga je preporuka da se validacija sadržaja i samo podnošenje prijave urade blagovremeno, minimum dan ili dva pre zvaničnog roka, kako bi se tehnička podrška same Izvršne agencije (EACEA) mogla kontaktirati. Takođe, ukoliko su u pitanju tehnički problemi, uvek je potrebno napraviti i poslati sliku ekrana (screenshot).

Da li je moguća nabavka opreme u okviru projekata mobilnosti ili projekata strateških partnerstava?

Nabavka opreme nije moguća u okviru projekata mobilnosti. Što se tiče projekata strateških parnerstava, nabavka opreme je moguća samo ukoliko je neophodna za izradu određenih proizvoda intelektualnog rada (Intellectual output) i u projektnoj prijavi je ta potreba detaljno navedena i obrazložena. Međutim, opremanje institucije (računari za učionice, uvođenje interneta, table, krečenje i slično) koje može biti korisno za funkcionisanje same institucije, ali nije direktno povezano sa projektom u smislu intelektualnog proizvoda, nije moguće ostvariti na ovaj način.

Ukoliko je potrebno, da li je moguće tražiti dodatna sredstva tokom sprovođenja projekta?

Jednom kada se projekta odobri nije moguće naknadno potraživati finansijska sredstva čak i ako su dodatni troškovi potpuno opravdani, ali prevazilaze ukupan iznos dodeljenih sredstava. Prilikom pisanja i podnošenja prijava, bilo za KA1 ili KA2 projekte, uvek je dobro da bude uključeno bar nekoliko osoba koje bi činile projektni tim. Na ovaj način se smanjuje mogućnost propusta prilikom planiranja aktivnosti i neophodnih stavku u prijavi. Dobro je da pre podnošenja prijave dobro proučite sva potrebna polja i razmislite o neophodnim troškovima.

Sa kojim zemljama je moguća saradnja?

Ukoliko želite da podnesete prijavu za KA1 ili KA2 projekte, važno je da pažljivo pročitate uslove konkursnog roka za godinu u kojoj se prijavljujete. Uslove i pravila konkurisanja možete naći u Vodiču kroz Program, koji se svake godine posebno objavljuje i koji možete pronaći na našem sajtu.

U okviru KA2 projekata strateških partnerstava, pored najmanje tri ustanove iz tri različite programske zemlje (zemlje Evropske unije, plus Island, Lihtenštajn, Turska, Severna Makedonija, Norveška i Srbija), moguće je u partnerstvo uključiti i organizaciju iz partnerske zemlje, samo ukoliko se dokaže da njihovo učešće ostvaruje značajnu dodatnu vrednost.

U okviru KA229 projekata školskih partnerstava za razmene, potrebno je da učestvuju  najmanje 2, a najviše 6 škola iz različitih programskih zemalja.

 

 

Da li moram da koristim eTwinning u okviru KA229 projekata školskih partnerstava za razmene?

Kombinacija mobilnosti i virtuelne saradnje je neophodan element u okviru projekata školskih partnerstava za razmene. Posebno se podstiče korišćenje eTwinning platforme za zajednički rad pre, tokom i  nakon projektnih aktivnosti.

Kako da motivišem kolege da se priključe?

 

Projekti su namenjeni celokupnim institucijama, stoga je potrebno sa kolegama se dogovoriti unapred i podeliti jasno uloge ko će se čime baviti. Tema i učesnici svakako treba da budu dobro uklopljeni prema interesovanjima i potrebama institucije. Proces selekcije ko će od nastavnog kadra zaista i otići na mobilnost mora biti transparentan, svima dostupan i jasan svim zaposlenima u instituciji koja konkuriše za finansijska sredstva. Pisanje projekta ne kvalifikuje automatski osobu/osobe za učešće u projektnim aktivnostima.

Kada su konkursi?

 

Na sajtu Fondacije Tempus se svake godine na jesen objavljuje Poziv za konkurisanje, kao i Vodič kroz Program, koji sadrži sva pravila i uslove konkursa za tu godinu.

Po raspisivanju konkursnog roka, Fondacija Tempus organizuje informativne dane, vebinare, radionice za pisanje projekata, kao vid podrške u fazi pisanja projektnih prijava. Informacije o događajima i datumima se mogu naći na našem sajtu.

Ko odlučuje koji projekat dobija finansijska sredstva?

Fondacija Tempus, koja vrši ulogu Nacionalne Agencije za Erazmus+ projekte, vrši strogu selekciju spoljnih saradnika/evaluatora, stručnih u oblasti projektnog planiranja i implementacije. Izabrani evaluatori evaluiraju projektne prijave  prema kriterijumima propisanim u Vodiču. Kada su projekti odobreni, Fondacija Tempus pruža podršku tokom naredne faze, koja obuhvata potpisivanje potrebne dokumentacije, započinjanje, implementaciju, nedoumice i sve ostale stavke tokom trajanja projekta i nakon njega.

 

Da li možemo finansijska sredstva iz projekta da usmerimo na nešto drugo što nam je potrebno u školi?

Projektna finansijska sredstva su namenjena isključivo aktivnostima koje su navedene u projektnoj prijavi, stoga ne mogu biti iskorišćena za druge namene.