Међународна кредитна мобилност

Често постављана питања и одговори за међународну кредитну мобилност:

Пријава пројекта

  1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру Ерасмус+ програма?
  2. Шта су програмске а шта партнерске земље у контексту Еразмус + програма?
  3. Да ли можемо да сарађујемо са институцијом из неке партнерске земље?
  4. Шта је пројекат мобилности?
  5. Ко може да пријави пројекат? Ко одобрава пројекте мобилности?
  6. Да ли нам треба PIC број?
  7. Шта је интеринституционални уговор?
  8. Да ли интеринституционални уговор мора да се потписе пре саме пријаве?
  9. Колико институционалних уговора може да потпише једна институција?
  10. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?
  11. Да ли можемо да се пријавимо само за студентску мобилност или само за мобилност особља?
  12. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?
  13. Да ли то што смо се договорили са партнерском установом сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између наше две установе?
  14. Ко добија средства за подршку организацији (organizational support grant)?

Једном када је пројекат одобрен

  1. Ко може да учествује у мобилности?
  2. Када почиње период мобилности? Када се завршава?
  3. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?
  4. Да ли студент може да слуша предмете који му неће бити признати као део студијског програма на матичној институцији?
  5. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?
  6. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?
  7. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?
  8. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?
  9. Да ли учесник може да иде на мобилност у матичну институцију, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?
  10. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?
  11. Када учесници добијају новац?
  12. Да ли институције из Србије треба да обезбеде здравствено осгиурање долазећим/одлазећим студентима/особљу?
  13. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је предвиђено за ту раздаљину?

Мобилност особља

  1. Ако наставник остаје недељу дана + два дана, који је минимални број часова наставе?

 

1. Који су главни документи које треба да прочитамо у вези са међународном мобилношћу у оквиру програма Еразмус+?

Најважнији документ је свакако Ерасмус+ Програмски водич који можете пронаћи овде.

Корисно је прочитати два документа која служе за припрему високошколских установа за подношење пријава као и за установе које су већ добиле финансирање за пројекте међународне кредитне мобилности: Dos and Don’ts for applicant higher education institutions и  Quick reference guide for partner country HEIs, уколико сарађујете са институцијама из партнерских земаља.

Такође саветујемо да погледате Водич за мобилност у високом образовању који је припремила наша канцеларија.

Добро је упознати се и са принципима Еразмус повеље за високо образовање која је предуслов за учешће високошколских установа из програмских земаља у Еразмус+ програму. Дакле, носиоци ову повеље су високошколске установе из програмских земаља, што је, од конкурсног рока за 2019. годину и Србија. Додатно, од високошколских установа  из партнерских земаља, са којима институције из Србије, од овог конкурсног рока, могу пријавити пројекте међународне кредитне мобилности (КА107), очекује се да поштују основна правила Повеље у склопу учешћа у пројектима. У склопу припремних мера за пуноправно учешће у Еразмус+ програму, високошколске установе из Србије су у конкурсном року за 2018. годину имале прилику да поднесу пријаву за Еразмус повељу за високо образовање по први пут, након чега је 26 установа добило Повељу. Листу добитника Еразмус повеље за високо образовање у 2018. години можете наћи на овом линку. У 2019. години високошколске установе из Србије које нису носиоци Повеље имаће прилику да за њу конкуришу по други пут.

Више информација о Еразмус повељи за високо образовање можете пронаћи овде.

  1. Шта су програмске, а шта партнерске земље?

Програмске земље су земље које пуноправно учествују у Еразмус+ програму. То су 28 земаља чланица ЕУ као и Исланд, Турска, Норвешка, Македонија и Лихтенштајн, а од 2019. године и Република Србија.

Партнерске земље су друге земље које имају ограничено право учешћа у програму. Како Србија спада у програмске земље, установе из наше земље имају могућност учешћа у две врсте пројеката мобилности: пројектима међународне кредитне мобилности између програмских и партнерских земаља (КА107) као и пројектима мобилности између програмских земаља (КА103).

  1. Да ли можемо да сарађујемо у оквиру Еразмус+ пројеката мобилности са установом из неке партнерске земље?

Да, од конкурсног рока 2019. године можете пријавити пројекти мобилности између две програмске земље (КА103), али и или између програмске и партнерске земље (КА107).

  1. Шта је пројекат мобилности?

Пројекат мобилности подразумева међународну размену студената у циљу студирања или обављања радне праксе и/или међународну размену наставног или ненаставног особља у циљу наставе или обуке између две установе.

  1. Ко може да пријави пројекат? Коме се подноси пројекат мобилности? Да ли постоји ограничење по питању броја пројеката мобилности које може пријавити једна високошколска установа?

Пројекте мобилности пријављују високошколске установе из програмских земаља својим националним агенцијама, пру чему y КА103 пројектима конкуришу за мобилности у смеру ка партнерским институцијама, а у КА107 за мобилности ка партнерским институцијама као и за долазне мобилности. Националне агенције програмских земаља разматрају пројектне пријаве и одговорне су за одобравање финансирања.

Високошкоске установе из Србије пријаве пројеката предају Фондацији Темпус, која је у Србији организација надлежна за Еразмус+ програм.

Једна високошколска установа може пријавити само један пројекат мобилности између програмских земаља (КА103) и само један пројекат међународне кредитне мобилности са партнерским земљама (КА107). Ово би значило би да самосталне високошколске установе које имају право на конкурисање (универзитети/високе школе/академије) требало да сарађују са факултетима/департманима у свом саставу у циљу прикупљања и селекције њихових предлога, те да поднесу једну обједињену пријаву на нивоу ВШУ.

  1. Да ли нам и када треба PIC број?

Високошколским установама из Србије, као подносиоцима пројектне пријаве, PIC број треба у време подношења пројектне пријаве. У случају сарадње са институцијама из партнерских земаља, PIC број би могао да буде и валидиран и након одобрења пројектне пријаве. Више детаља о PIC броју можете пронаћи овде.

  1. Шта је интер-институционални уговор?

Интер-институционални уговор је уговор између установа које учествују у пројекту мобилности. У њему се дефинише број и ток размена, период трајања, академске области у којима ће се размене вршити. Интер-институционални уговор се потписује на нивоу универзитета, не на нивоу факултета. Треба имати у виду да постоје различити модели интер-институционалног уговора – један за сарадњу између програмских земаља и други за сарадњу између програмских и партнерских земања. Моделе интер-институционалних уговора можете пронаћи на овој страници.

  1. Да ли интер-институционални уговор мора да се потпише пре пријаве пројекта?

Потписивање интер-институционалног уговора није предуслов за подношење пројектне пријаве националним агенцијама. Међутим, препорука је да овај уговор буде потписан пре подношења пројекта, како би се детаљи око организације мобилности што боље дефинисали. Уговор мора бити потписан пре спровођења прве мобилности у пројектима одобреним за финансирање.

  1. Колико интер-институционалних уговора може да потпише једна установа?

Нема ограничења у погледу броја установа са којима се може потписати интер-институционални уговор.

  1. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?

Пројекат мобилности између установa из програмскih земaљa (KA103) може да траје 16 или 26 месеци. Пројекат мобилности између установе из програмске земље и установе из партнерске земље (KA107) може да траје 24 или 26 месеци. Почетак пројекта KA103 пројеката је увек 1. јуна, a KA107 пројеката 1. август . Почетак активности (појединачних мобилности) унутар пројекта може да буде другачији.

  1. Да ли високошколске установе могу да пријаве пројекте који предвиђају само студентску мобилност или само мобилност особља?

Да, високошколске установе у пројектној пријави могу навести да желе да организују само мобилност студената, само мобилност особља или обе врсте мобилности.

  1. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?

Програмом није експлицитно захтеван реципроцитет. Ипак, неки универзитети у Србији у својим интерним актима инсистирају на реципроцитету са установама из иностранства.

  1. Да ли то је договорено са партнерском установом сигурно значи да ћемо имати токове мобилности између наше две установе?

Не нужно. Високошколска установа из програмске земље по одобрењу пројекта има право да тражи измену одређених квота и да квоте које је иницијално наменила за један пројекат пребаци на неки други пројекат. Зато је препоручљиво потписивање интер-институционалног уговора пре подношења пријаве за пројекат како би се предупредиле касније велике измене.

  1. Ко добија средства за организациону подршку (organizational support grant)?

Ова средства се додељују координатору пројекта (установа из програмске земље) која може, у договору са партнерском установом, њој пренети један део средстава намењених за организациону подршку.

  1. Ко може да учествује у мобилности?

У мобилности могу учествовати студенти и особље акредитованих самосталних високошколских установа из Републике Србије, као и запослени у неакадемском сектору. Студенти из Србије могу учествовати у пројектима мобилности у циљу студирања и обављања радних пракси, док академско и неакадемско особље може учествовати у мобилности у циљу држања наставе или похађања обуке. Особље неакадемских установа може учесвовати у мобилности у циљу држања наставе на некој високошколској установи.

  1. Када почиње период мобилности? Када се завршава?

За почетак мобилности се узима први дан када учеснику почињу обавезе у установи која прима учесника. То може бити први дан наставе, али и припремних часова, наставе језика или било које друге активности коју установа која шаље учесника сматра релевантном, у договору са установом која прима учесника.

  1. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?

Да, док год се поштују задата ограничења минималног трајања појединачне активности (на пример, најмање 3 месеца за мобилност у циљу студирања или најмање 2 месеца за мобилност у циљу обављања радне праксе) и максималног, збирног трајања мобилности током студија (највише 12 месеци у оквиру једног нивоа студија, и највише 24 месеца код интегрисаних студија, попут студија у области медицине). Овај збир се односи на обе врсте мобилности (мобилности у циљу студирања и у циљу обављања радне праксе). То значи да би студент чије основне студије трају укупно 4 године, могао, на пример, да оде на мобилност у трајању од 3 месеца у 2. години, 3 месеца у 3. години и највише 6 месеци у 4. години студија.

Напомињемо да је наведена флексибилност могућа са аспекта програма, али да неке високошколске установе својим интерним актима могу одредити додатна правила и ограничења, те би студенти свакако требало да провере и правила на самој високошколској установи коју похађају.

  1. Да ли студенти могу да слушају предмете који се не рачунају као допринос стицању дипломе и неће бити признати у установи која га шаље?

Ово је питање договора високошколских установа. Могуће је да студенти слушају и положе предмете који неће бити признати као део студијског програма, али се онда ови предмети унапред договарају у Уговору о учењу (Learning Agreement) и треба да буду наведени у додатку дипломи.

  1. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?

Не постоје критеријуми за одабир студената који су унапред прописани на нивоу Еразмус+ програма. Ипак, треба водити рачуна да овај процес мора бити у складу са принципима Еразмус повеље за високо образовање као и да процес мора бити правичан, транспарентан, кохерентан и документован. Такође, мора бити јавно доступан свим заинтересованим странама у процесу. Први критеријум за међународну кредитну мобилност је академски успех, али у случају истог академског нивоа, предност треба дати студентима који су у неповољнијем социо-економском положају.

  1. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?

Не. У пројектима мобилности се у обзир узима на ком универзитету студент студира. Примера ради, уколико је студент уписан на неком од универзитета у Србији који има договорену мобилност са универзитетом из Немачке, није важно држављанство које земље студент има.

  1. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?

Да, могућност обављања радних пракси у оквиру Еразмус+ програма постала је доступна студентима из Србије у конкурсном року за 2018. годину. Радне праксе могу трајати између 2 и 12 месеци.

  1. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?

Високошколска установа из програмске земље која је координатор програма мобилности је одговорна и надлежна за управљање финансијама, односно врши исплате учесницима, без обзира да ли су одлазни или долазни.

  1. Када учесници могу очекивати прву траншу средстава?

За студенте: у року од 30 дана од потписивања уговора између студента и високошколске установе из програмске земље, а најкасније до почетка периода мобилности или по добијању потврде о доласку на институцију која прима учесника.

За особље: у року од 30 дана од потписивања уговора обе стране, а најкасније до почетка периода мобилности.

Начин плаћања ће бити дефинисан у самом уговору (Grant Agreement) који учесници потписују са високошколском установом из програмске или партнерске земље.

  1. Да ли учесник може да оде на мобилност у матичну установу, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?

Не. Мобилност између огранака и матичних установа није подржана у оквиру Еразмус+ КА1 акције.

  1. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?

Да, студенти из Србије морају на крају мобилности да попуне евалуациони извештај јер је то неопходно како би се период мобилности завршио.

  1. Да ли високошколске установе из Србије имају обавезу да обезбеде здравствено осгиурање учесницима?

Високошколске установе из Србије нису у обавези да обезбеђују здравствено осигурање учесницима који долазе/одлазе на мобилност. Препоручљиво је да у том случају установе унапред обавесте занинтересоване кандидате да ово није случај.

  1. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је програмом предвиђено за ту раздаљину?

Не. Путни трошкови су дефинисани у виду фиксних износа за одређене раздаљине. Уколико карта кошта више него што је у оквиру Еразмус+ програма предвиђено, учесници могу сами доплатити разлику.

  1. Ако наставник остаје једну целу недељу и још два дана, који је минимални број сати наставе?

Уколико мобилност траје дуже од једне недеље, минимални број сати наставе за непотпуну недељу би требало да се обрачуна пропорционално у односу на ту недељу. На пример, наставник који је дошао на једну недељу + 2 дана, требало би да предаје 8 сати (обавезних за једну недељу) + око 3 сата за преостала 2 дана, односно укупно око 11 сати.

Последње модификовано: јануар 11, 2019



Публикације: