Често постављана питања о Еразмус плус мобилности у високом образовању

Често постављана питања и одговори за пројекте мобилности у високом образовању можете пронаћи испод:

Пријава пројекта 

  1. Који су главни документи које је потребно прочитати у вези са пројектима мобилности у оквиру Ерасмус+ програма?
  2. Шта су програмске а шта партнерске земље у контексту Еразмус + програма?
  3. Да ли можемо да сарађујемо са институцијом из неке партнерске земље?
  4. Шта је пројекат мобилности? Које врсте пројеката мобилности постоје?
  5. Ко може да пријави пројекат? Ко одобрава пројекте мобилности? Да ли постоји ограничење по питању броја пројеката мобилности које је могуће поднети у једном конкурсном року?
  6. Шта је OID, а шта PIC број? 
  7. Шта је интер-институционални уговор?
  8. Да ли интер-институционални уговор мора да се потпише пре саме пријаве?
  9. Колико интер-институционалних уговора може да потпише једна институција?
  10. У којим случајевима није обавезно потписивање интер-институционалних уговора?
  11. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?
  12. Да ли можемо да се пријавимо само за студентску мобилност или само за мобилност особља?
  13. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?
  14. Ко добија средства за подршку организацији (organizational support)?
  15. Да ли калкулатор за рачунање удаљености рачуна (Distance calculator) раздаљину за путовање у једном смеру или повратно?
  16. Како се подносе пројектне пријаве за пројекте мобилности?
  17. Који су критеријуми селекције за финансирање пројеката мобилности?
  18. Када су конкурси?

Једном када је пројекат одобрен 

  1. Ко може да учествује у мобилности?
  2. Када почиње период мобилности? Када се завршава?
  3. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?
  4. Да ли студент може да слуша предмете који му неће бити признати као део студијског програма на матичној институцији?
  5. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?
  6. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?
  7. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?
  8. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?
  9. Да ли учесник може да иде на мобилност у матичну институцију, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?
  10. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?
  11. Када учесници добијају новац?
  12. Да ли институције из Србије треба да обезбеде здравствено осгиурање долазећим/одлазећим студентима/особљу?
  13. Уколико је потребно, да ли је могуће тражити додатна средства током спровођења пројекта?
  14. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је предвиђено за ту раздаљину?
  15. Ако наставник остаје недељу дана + два дана, који је минимални број часова наставе?

Пријава пројекта

1. Који су главни документи које је потребно прочитати у вези са пројектима мобилности у оквиру програма Еразмус+?

Најважнији документ је свакако Ерасмус+ Програмски водич који можете пронаћи овде.

Корисно је прочитати два документа која служе за припрему високошколских установа за подношење пријава као и за установе које су већ добиле финансирање за пројекте мобилности у високом образовању: Handbook for Participating Organisations, као и презентације са радионице за припрему КА103 и КА107 пројектних пријава.

Добро је упознати се и са принципима Еразмус повеље за високо образовање која је предуслов за учешће високошколских установа из програмских земаља у Еразмус+ програму. Дакле, носиоци ову повеље су високошколске установе из програмских земаља, што је, од конкурсног рока за 2019. годину и Србија. Додатно, од високошколских установа  из партнерских земаља, са којима институције из Србије могу пријавити пројекте међународне кредитне мобилности (КА107), очекује се да поштују основна правила Повеље у склопу учешћа у пројектима.

Више информација о Еразмус повељи за високо образовање можете пронаћи овде.

  1. Шта су програмске, а шта партнерске земље?

Програмске земље су земље које пуноправно учествују у Еразмус+ програму. То су 28 земаља чланица Европске уније као и Исланд, Турска, Норвешка, Македонија и Лихтенштајн, а од 2019. године и Република Србија.

Партнерске земље су друге земље које имају ограничено право учешћа у програму. Како Србија спада у Програмске земље, установе из наше земље имају могућност учешћа у две врсте пројеката мобилности: пројектима међународне кредитне мобилности између програмских и партнерских земаља (КА107) као и пројектима мобилности између програмских земаља (КА103).

  1. Да ли можемо да сарађујемо у оквиру Еразмус+ пројеката мобилности са установом из неке партнерске земље?

Да, од конкурсног рока 2019. године можете пријавити пројекти мобилности између две програмске земље (КА103), али и или између програмске и партнерске земље (КА107).

  1. Шта је пројекат мобилности? Које врсте пројеката мобилности постоје?

Пројекат мобилности подразумева међународну размену студената у циљу студирања или обављања радне праксе и/или међународну размену наставног или ненаставног особља у циљу наставе или обуке између две установе.

Постоје 2 врсте пројеката мобилности:

  1. Пројекти мобилности између програмских земаља (КА103) (нпр. Србије и Шведске, Немачке, Италије, Мађарске, итд.).
  2. Пројекти међународне кредитне мобилности (КА107) између програмске и партнерских земаља (нпр. Србије, као програмске земље и Црне Горе, Русије, Казахстана, Чилеа, Египта, итд. као партнерских змаља).
  1. Ко може да пријави пројекат? Коме се подноси пројекат мобилности? Да ли постоји ограничење по питању броја пројеката мобилности које може пријавити једна високошколска установа?

Пројекте мобилности пријављују високошколске установе из програмских земаља својим националним агенцијама, пру чему y КА103 пројектима конкуришу за одлазне мобилности у установе из програмских земаља, а у КА107 и за долазне и за одлазне мобилности из/у установа/е из партнерских земаља.

Националне агенције програмских земаља разматрају пројектне пријаве и одговорне су за одобравање финансирања.

Високошкоске установе из Србије пријаве пројеката предају Фондацији Темпус, која је у Србији организација надлежна за Еразмус+ програм.

Једна високошколска установа може пријавити само један пројекат мобилности између програмских земаља (КА103) и само један пројекат међународне кредитне мобилности са партнерским земљама (КА107). Ово би значило би да самосталне високошколске установе које имају право на конкурисање (универзитети/високе школе/академије) требало да сарађују са факултетима/департманима у свом саставу у циљу прикупљања и селекције њихових предлога, те да поднесу једну обједињену пријаву на нивоу самосталне високошколске установе.

  1. Шта је OID, а шта PIC број?

Organization ID (OID) и Participant Identification Code (PIC број) су јединствени идентификатори организација/институција који се користе за њихово учествовање у Еразмус+ пројектима. Свака организација, институција или неформална група младих која, било у улози подносиоца или партнера, жели да учествује у пријави децентрализованих пројекaта (пројекти који се подносе некој од националних агенција за Еразмус+, укључујући Фондацију Темпус) мора регистровати OID, док за учешће у централизованим пројектима (пројекти који се подносе Извршној агенцији ЕАЦЕА из Брисела) мора регистровати PIC број.

PIC број се састоји од девет цифара, док је OID састављен од слова Е и осам цифара.

OID и PIC број се добијају на одговарајућим порталима Европске комисије, након уноса основних података о организацији, попут назива, адресе, матичног броја, пореског идентификационог броја, контакт особе итд. Свака организација може ажурирати своје податке на порталу/порталима.

Једном регистрован OID/PIC број може се користити за све конкурсне рокове у оквиру Еразмус+ програма.

Други програми ЕУ за које се такође користи PIC број су Хоризонт 2020, Креативна Европа, Европа за грађане и грађанке.

Дeтаљан списак свих врста Еразмус+ пројеката, са информацијом о томе које врсте пројеката спадају у децентрализоване (подносе се националним агенцијама) а које у централизоване (подносе се Извршној агенцији ЕАЦЕА), доступан је на овој страници.

  1. Шта је интер-институционални уговор?

Интер-институционални уговор је уговор између установа које учествују у пројекту мобилности. У њему се дефинише број и ток размена, период трајања, академске области у којима ће се размене вршити. Интер-институционални уговор се потписује на нивоу универзитета, не на нивоу факултета. Треба имати у виду да постоје различити модели интер-институционалног уговора – један за сарадњу између програмских земаља и други за сарадњу између програмских и партнерских земања. Моделе интер-институционалних уговора можете пронаћи на овој страници.

  1. Да ли интер-институционални уговор мора да се потпише пре пријаве пројекта?

Потписивање интер-институционалног уговора није предуслов за подношење пројектне пријаве националним агенцијама. Уговор између две високошколске установе мора бити потписан пре спровођења прве мобилности у пројектима одобреним за финансирање.

  1. Колико интер-институционалних уговора може да потпише једна установа?

Нема ограничења у погледу броја установа са којима се може потписати интер-институционални уговор.

  1. У којим случајевима није обавезно потписивање интер-институционалних уговора?

У случају КА103 мобилности између две програмске земље у којој се сарадња успоставља са организацијама које нису високошколске установе, није обавезно потписивати интер-институционалне уговоре.Дакле, у случајевима мобилности запослених у циљу усавршавања у неакадемским установама/организацијамa и мобилности студената за обављање праксе у неакадемским установама/организацијама није обавезно потписивање ових уговора.Са друге стране, за све видове мобилности у оквиру КА107 пројеката између програмских и партнерских земаља, као и за све врсте мобилности које се одвијају између две високошколске установе у оквиру КА103 пројеката, обавезно је потписати интер-институционалне уговоре.Међутим, наша препорука је да се ови уговори ипак увек потпишу, уколико је могуће.

  1. Колико може да траје пројекат мобилности и када почиње?

Пројекат мобилности између установa из програмскih земaљa (KA103) може да траје 16 или 24 месеци.

Пројекат мобилности између установе из програмске земље и установе из партнерске земље (KA107) може да траје 24 или 36 месеци.

Почетак пројекта KA103 пројеката је увек 1. јуна, a KA107 пројеката 1. августа. Почетак активности (појединачних мобилности) унутар пројекта може да буде другачији, тј. каснији.

  1. Да ли високошколске установе могу да пријаве пројекте који предвиђају само студентску мобилност или само мобилност особља?

Да, високошколске установе у пројектној пријави могу навести да желе да организују само мобилност студената, само мобилност особља или обе врсте мобилности.

  1. Да ли мора да постоји реципроцитет у смислу односа долазне и одлазне мобилности?

Програмом није експлицитно захтеван реципроцитет. Ипак, неки универзитети у Србији у својим интерним актима инсистирају на реципроцитету са установама из иностранства.

  1. Ко добија средства за организациону подршку (organizational support)?

Ова средства се додељују координатору пројекта (установа из програмске земље). У случају пројеката међународне кредитне моблиности (КА107), координаторска установа може, у договору са партнерском установом, њој пренети један део средстава намењених за организациону подршку.

  1. Да ли Калкулатор за рачунање удаљености (Distance calculator) рачуна раздаљину за путовање у једном правцу или повратно?

Калкулатор за рачунање удаљености Европске комисије израчунава удаљеност у једном правцу. Међутим, сви јединични трошкови у овиру пријавних формулара су већ израчунати на основу повратног путовања. Када попуњавате апликацију, раздаљине путовања не треба удвостручити.

  1. Како се подносе пројектне пријаве за пројекте мобилности?

Пријаве се подносе путем електронских формулара Европске комисије. Као помоћ у попуњавању пријавних формулара могу вам користити наше презентације са радионице за припрему пројектних пријава:

  1. Који су критеријуми селекције за финансирање пројеката мобилности?

Селекција пројеката мобилности између програмских земаља (КА103) врши се на основу следећих критеријума:

  • Успешности спровођења претходно завршених пројеката мобилности*
  • Пријављеног броја мобилности и броја дана/месеци;
  • Величине високошколске установе (број студената и запослених);
  • Расположивих средстава за конкурсни рок;

*Како су први пројекти мобилности одобрени 2019. године, те ниједан пројекат није завршен, у конкурсном року за 2020. годину овај критеријум неће бити узет у обзир. Међутим, од конкурсног рока за 2021. годину, овај критеријум ће бити примењиван.

Селекција пројеката међународне кредитне мобилности (КА107) врши се на основу следећих критеријума:

    • Евалуације спољног оцењивача;
    • Пријављеног броја мобилности и броја дана/месеци;
    • Буџета издвојеног по земљи или региону (на дну ове странице можете видети који су буџети издвојени за сваки конкурсни рок до сада);
    • Географске равнотеже у датој регији или подрегији у складу са Прогрмским водичем.
  1. Када су конкурси?

На сајту Фондације Темпус (картица Конкурисање/Општи позив) се сваке године на јесен објављује Позив за конкурисање, као и Програмски водич, који садржи сва правила и услове конкурса за ту годину.

По расписивању конкурсног рока, Фондација Темпус организује информативне дане, вебинаре, радионице за писање пројеката, као вид подршке у фази писања пројектних пријава. Информације о догађајима и датумима се могу наћи на нашем сајту.

Једном када је пројекат одобрен

  1. Ко може да учествује у мобилности?

У мобилности могу учествовати студенти и запослени на акредитованим самосталним високошколским установама које су носиоци Еразмус повеље из Републике Србије, као и запослени у неакадемском сектору. Студенти из Србије могу учествовати у пројектима мобилности у циљу студирања и обављања радних пракси, док академско и неакадемско особље може учествовати у мобилности у циљу држања наставе или похађања обуке. Особље неакадемских установа може учесвовати у мобилности у циљу држања наставе на некој високошколској установи.

  1. Када почиње период мобилности? Када се завршава?

За почетак мобилности се узима први дан када учеснику почињу обавезе у установи која прима учесника. То може бити први дан наставе, али и припремних часова, наставе језика или било које друге активности коју установа која шаље учесника сматра релевантном, у договору са установом која прима учесника.

  1. Да ли студент може више пута да учествује у мобилности током студија?

Да, док год се поштују задата ограничења минималног трајања појединачне активности (на пример, најмање 3 месеца за мобилност у циљу студирања или најмање 2 месеца за мобилност у циљу обављања радне праксе) и максималног, збирног трајања мобилности током студија (највише 12 месеци у оквиру једног нивоа студија, и највише 24 месеца код интегрисаних студија, попут студија у области медицине). Овај збир се односи на обе врсте мобилности (мобилности у циљу студирања и у циљу обављања радне праксе). То значи да би студент чије основне студије трају укупно 4 године, могао, на пример, да оде на мобилност у трајању од 3 месеца у 2. години, 3 месеца у 3. години и највише 6 месеци у 4. години студија – дакле, максимално на мобилности може провести 12 месеци у оквиру једног нивоа студија.

Напомињемо да је наведена флексибилност могућа са аспекта програма, али да неке високошколске установе својим интерним актима могу одредити додатна правила и ограничења, те би студенти свакако требало да провере и правила на самој високошколској установи коју похађају.

  1. Да ли студенти могу да слушају предмете који се не рачунају као допринос стицању дипломе и неће бити признати у установи која га шаље?

Ово је питање договора високошколских установа. Могуће је да студенти слушају и положе предмете који неће бити признати као део студијског програма, али се онда ови предмети унапред договарају у Уговору о учењу (Learning Agreement) и треба да буду наведени у додатку дипломи.

  1. Да ли постоје критеријуми по којима се бирају студенти?

Не постоје критеријуми за одабир студената који су унапред прописани на нивоу Еразмус+ програма. Ипак, треба водити рачуна да овај процес мора бити у складу са принципима Еразмус повеље за високо образовање као и да процес мора бити правичан, транспарентан, кохерентан и документован. Такође, мора бити јавно доступан свим заинтересованим странама у процесу. Први критеријум за пројекте мобилности у високом образовању је академски успех, али у случају истог академског нивоа, предност треба дати студентима који су у неповољнијем социо-економском положају.

  1. Да ли је држављанство учесника важно код учешћа у мобилности?

Не. У пројектима мобилности се у обзир узима на ком универзитету студент студира. Примера ради, уколико је студент уписан на неком од универзитета у Србији који има договорену мобилност са универзитетом из Немачке, није важно држављанство које земље студент има.

  1. Да ли студенти из Србије могу да иду на праксу у оквиру Еразмус+ програма?

Да, могућност обављања радних пракси у оквиру Еразмус+ програма постала је доступна студентима из Србије од конкурсног рока у 2018. години. Радне праксе могу трајати између 2 и 12 месеци.

  1. Ко је задужен за исплату стипендије учесницима?

Високошколска установа из програмске земље која је координатор програма мобилности је одговорна и надлежна за управљање финансијама, односно врши исплате учесницима, без обзира да ли су у питању одлазни или долазни учесници мобилности.

  1. Када учесници могу очекивати прву траншу средстава?

За студенте: у року од 30 дана од потписивања уговора између студента и високошколске установе из програмске земље, а најкасније до почетка периода мобилности или по добијању потврде о доласку на институцију која прима учесника.

За запослене: у року од 30 дана од потписивања уговора обе стране, а најкасније до почетка периода мобилности.

Начин плаћања ће бити дефинисан у самом уговору о додели наменских бесповратних средстава (Grant Agreement) који учесници потписују са високошколском установом из програмске или партнерске земље.

  1. Да ли учесник може да оде на мобилност у матичну установу, ако је студент/запослени у огранку који је смештен у партнерској земљи?

Не. Мобилност између огранака и матичних установа није подржана у оквиру Еразмус+ КА1 пројеката.

  1. Да ли студенти из Србије морају да попуњавају извештај учесника (participant report)?

Да, студенти из Србије морају на крају мобилности да попуне евалуациони извештај јер је то неопходно како би се период мобилности завршио.

  1. Да ли високошколске установе из Србије имају обавезу да обезбеде здравствено осгиурање учесницима?

Високошколске установе из Србије нису у обавези да обезбеђују здравствено осигурање учесницима који долазе/одлазе на мобилност. Препоручљиво је да у том случају установе унапред обавесте заинтересоване кандидате да ово није случај. Међутим, пожељно је да високошколске установе пруже неопходне информације и подршку учесницима мобилности, како би им олакшале прибављање здравственог осигурања.

  1. Уколико је потребно, да ли је могуће тражити додатна средства током спровођења пројекта?

Једном када се пројекат одобри није могуће накнадно потраживати финансијска средства чак и ако су додатни трошкови потпуно оправдани, али превазилазе укупан износ додељених средстава.

  1. Да ли могу добити више новца за покривање путних трошкова него што је програмом предвиђено за ту раздаљину?

Не. Путни трошкови су дефинисани у виду фиксних износа за одређене раздаљине. Уколико карта кошта више него што је у оквиру Еразмус+ програма предвиђено, учесници могу сами доплатити разлику или ту разлику може надоместити високошколска установа.

  1. Ако запослени остаје једну целу недељу и још два дана, који је минимални број сати наставе?

Уколико мобилност траје дуже од једне недеље, минимални број сати наставе за непотпуну недељу би требало да се обрачуна пропорционално у односу на ту недељу. На пример, запослени који је дошао на једну недељу + 2 дана, требало би да предаје 8 сати (обавезних за једну недељу) + око 3 сата за преостала 2 дана, односно укупно око 11 сати.

Последње модификовано: January 17, 2020



Публикације: