Često postavljana pitanja o Erazmus plus mobilnosti u visokom obrazovanju

Često postavljana pitanja i odgovori za projekte mobilnosti u visokom obrazovanju možete pronaći ispod:

Prijava projekta 

  1. Koji su glavni dokumenti koje je potrebno pročitati u vezi sa projektima mobilnosti u okviru Erasmus+ programa?
  2. Šta su programske a šta partnerske zemlje u kontekstu Erazmus + programa?
  3. Da li možemo da sarađujemo sa institucijom iz neke partnerske zemlje?
  4. Šta je projekat mobilnosti? Koje vrste projekata mobilnosti postoje?
  5. Ko može da prijavi projekat? Ko odobrava projekte mobilnosti? Da li postoji ograničenje po pitanju broja projekata mobilnosti koje je moguće podneti u jednom konkursnom roku?
  6. Šta je OID, a šta PIC broj? 
  7. Šta je inter-institucionalni ugovor?
  8. Da li inter-institucionalni ugovor mora da se potpiše pre same prijave?
  9. Koliko inter-institucionalnih ugovora može da potpiše jedna institucija?
  10. U kojim slučajevima nije obavezno potpisivanje inter-institucionalnih ugovora?
  11. Koliko može da traje projekat mobilnosti i kada počinje?
  12. Da li možemo da se prijavimo samo za studentsku mobilnost ili samo za mobilnost osoblja?
  13. Da li mora da postoji reciprocitet u smislu odnosa dolazne i odlazne mobilnosti?
  14. Ko dobija sredstva za podršku organizaciji (organizational support)?
  15. Da li kalkulator za računanje udaljenosti računa (Distance calculator) razdaljinu za putovanje u jednom smeru ili povratno?
  16. Kako se podnose projektne prijave za projekte mobilnosti?
  17. Koji su kriterijumi selekcije za finansiranje projekata mobilnosti?
  18. Kada su konkursi?

Jednom kada je projekat odobren 

  1. Ko može da učestvuje u mobilnosti?
  2. Kada počinje period mobilnosti? Kada se završava?
  3. Da li student može više puta da učestvuje u mobilnosti tokom studija?
  4. Da li student može da sluša predmete koji mu neće biti priznati kao deo studijskog programa na matičnoj instituciji?
  5. Da li postoje kriterijumi po kojima se biraju studenti?
  6. Da li je državljanstvo učesnika važno kod učešća u mobilnosti?
  7. Da li studenti iz Srbije mogu da idu na praksu u okviru Erazmus+ programa?
  8. Ko je zadužen za isplatu stipendije učesnicima?
  9. Da li učesnik može da ide na mobilnost u matičnu instituciju, ako je student/zaposleni u ogranku koji je smešten u partnerskoj zemlji?
  10. Da li studenti iz Srbije moraju da popunjavaju izveštaj učesnika (participant report)?
  11. Kada učesnici dobijaju novac?
  12. Da li institucije iz Srbije treba da obezbede zdravstveno osgiuranje dolazećim/odlazećim studentima/osoblju?
  13. Ukoliko je potrebno, da li je moguće tražiti dodatna sredstva tokom sprovođenja projekta?
  14. Da li mogu dobiti više novca za pokrivanje putnih troškova nego što je predviđeno za tu razdaljinu?
  15. Ako nastavnik ostaje nedelju dana + dva dana, koji je minimalni broj časova nastave?

Prijava projekta

1. Koji su glavni dokumenti koje je potrebno pročitati u vezi sa projektima mobilnosti u okviru programa Erazmus+?

Najvažniji dokument je svakako Erasmus+ Programski vodič koji možete pronaći ovde.

Korisno je pročitati dva dokumenta koja služe za pripremu visokoškolskih ustanova za podnošenje prijava kao i za ustanove koje su već dobile finansiranje za projekte mobilnosti u visokom obrazovanju: Handbook for Participating Organisations, kao i prezentacije sa radionice za pripremu KA103 i KA107 projektnih prijava.

Dobro je upoznati se i sa principima Erazmus povelje za visoko obrazovanje koja je preduslov za učešće visokoškolskih ustanova iz programskih zemalja u Erazmus+ programu. Dakle, nosioci ovu povelje su visokoškolske ustanove iz programskih zemalja, što je, od konkursnog roka za 2019. godinu i Srbija. Dodatno, od visokoškolskih ustanova  iz partnerskih zemalja, sa kojima institucije iz Srbije mogu prijaviti projekte međunarodne kreditne mobilnosti (KA107), očekuje se da poštuju osnovna pravila Povelje u sklopu učešća u projektima.

Više informacija o Erazmus povelji za visoko obrazovanje možete pronaći ovde.

  1. Šta su programske, a šta partnerske zemlje?

Programske zemlje su zemlje koje punopravno učestvuju u Erazmus+ programu. To su 28 zemalja članica Evropske unije kao i Island, Turska, Norveška, Makedonija i Lihtenštajn, a od 2019. godine i Republika Srbija.

Partnerske zemlje su druge zemlje koje imaju ograničeno pravo učešća u programu. Kako Srbija spada u Programske zemlje, ustanove iz naše zemlje imaju mogućnost učešća u dve vrste projekata mobilnosti: projektima međunarodne kreditne mobilnosti između programskih i partnerskih zemalja (KA107) kao i projektima mobilnosti između programskih zemalja (KA103).

  1. Da li možemo da sarađujemo u okviru Erazmus+ projekata mobilnosti sa ustanovom iz neke partnerske zemlje?

Da, od konkursnog roka 2019. godine možete prijaviti projekti mobilnosti između dve programske zemlje (KA103), ali i ili između programske i partnerske zemlje (KA107).

  1. Šta je projekat mobilnosti? Koje vrste projekata mobilnosti postoje?

Projekat mobilnosti podrazumeva međunarodnu razmenu studenata u cilju studiranja ili obavljanja radne prakse i/ili međunarodnu razmenu nastavnog ili nenastavnog osoblja u cilju nastave ili obuke između dve ustanove.

Postoje 2 vrste projekata mobilnosti:

  1. Projekti mobilnosti između programskih zemalja (KA103) (npr. Srbije i Švedske, Nemačke, Italije, Mađarske, itd.).
  2. Projekti međunarodne kreditne mobilnosti (KA107) između programske i partnerskih zemalja (npr. Srbije, kao programske zemlje i Crne Gore, Rusije, Kazahstana, Čilea, Egipta, itd. kao partnerskih zmalja).
  1. Ko može da prijavi projekat? Kome se podnosi projekat mobilnosti? Da li postoji ograničenje po pitanju broja projekata mobilnosti koje može prijaviti jedna visokoškolska ustanova?

Projekte mobilnosti prijavljuju visokoškolske ustanove iz programskih zemalja svojim nacionalnim agencijama, pru čemu y KA103 projektima konkurišu za odlazne mobilnosti u ustanove iz programskih zemalja, a u KA107 i za dolazne i za odlazne mobilnosti iz/u ustanova/e iz partnerskih zemalja.

Nacionalne agencije programskih zemalja razmatraju projektne prijave i odgovorne su za odobravanje finansiranja.

Visokoškoske ustanove iz Srbije prijave projekata predaju Fondaciji Tempus, koja je u Srbiji organizacija nadležna za Erazmus+ program.

Jedna visokoškolska ustanova može prijaviti samo jedan projekat mobilnosti između programskih zemalja (KA103) i samo jedan projekat međunarodne kreditne mobilnosti sa partnerskim zemljama (KA107). Ovo bi značilo bi da samostalne visokoškolske ustanove koje imaju pravo na konkurisanje (univerziteti/visoke škole/akademije) trebalo da sarađuju sa fakultetima/departmanima u svom sastavu u cilju prikupljanja i selekcije njihovih predloga, te da podnesu jednu objedinjenu prijavu na nivou samostalne visokoškolske ustanove.

  1. Šta je OID, a šta PIC broj?

Organization ID (OID)Participant Identification Code (PIC broj) su jedinstveni identifikatori organizacija/institucija koji se koriste za njihovo učestvovanje u Erazmus+ projektima. Svaka organizacija, institucija ili neformalna grupa mladih koja, bilo u ulozi podnosioca ili partnera, želi da učestvuje u prijavi decentralizovanih projekata (projekti koji se podnose nekoj od nacionalnih agencija za Erazmus+, uključujući Fondaciju Tempus) mora registrovati OID, dok za učešće u centralizovanim projektima (projekti koji se podnose Izvršnoj agenciji EACEA iz Brisela) mora registrovati PIC broj.

PIC broj se sastoji od devet cifara, dok je OID sastavljen od slova E i osam cifara.

OID i PIC broj se dobijaju na odgovarajućim portalima Evropske komisije, nakon unosa osnovnih podataka o organizaciji, poput naziva, adrese, matičnog broja, poreskog identifikacionog broja, kontakt osobe itd. Svaka organizacija može ažurirati svoje podatke na portalu/portalima.

Jednom registrovan OID/PIC broj može se koristiti za sve konkursne rokove u okviru Erazmus+ programa.

Drugi programi EU za koje se takođe koristi PIC broj su Horizont 2020, Kreativna Evropa, Evropa za građane i građanke.

Detaljan spisak svih vrsta Erazmus+ projekata, sa informacijom o tome koje vrste projekata spadaju u decentralizovane (podnose se nacionalnim agencijama) a koje u centralizovane (podnose se Izvršnoj agenciji EACEA), dostupan je na ovoj stranici.

  1. Šta je inter-institucionalni ugovor?

Inter-institucionalni ugovor je ugovor između ustanova koje učestvuju u projektu mobilnosti. U njemu se definiše broj i tok razmena, period trajanja, akademske oblasti u kojima će se razmene vršiti. Inter-institucionalni ugovor se potpisuje na nivou univerziteta, ne na nivou fakulteta. Treba imati u vidu da postoje različiti modeli inter-institucionalnog ugovora – jedan za saradnju između programskih zemalja i drugi za saradnju između programskih i partnerskih zemanja. Modele inter-institucionalnih ugovora možete pronaći na ovoj stranici.

  1. Da li inter-institucionalni ugovor mora da se potpiše pre prijave projekta?

Potpisivanje inter-institucionalnog ugovora nije preduslov za podnošenje projektne prijave nacionalnim agencijama. Ugovor između dve visokoškolske ustanove mora biti potpisan pre sprovođenja prve mobilnosti u projektima odobrenim za finansiranje.

  1. Koliko inter-institucionalnih ugovora može da potpiše jedna ustanova?

Nema ograničenja u pogledu broja ustanova sa kojima se može potpisati inter-institucionalni ugovor.

  1. U kojim slučajevima nije obavezno potpisivanje inter-institucionalnih ugovora?

U slučaju KA103 mobilnosti između dve programske zemlje u kojoj se saradnja uspostavlja sa organizacijama koje nisu visokoškolske ustanove, nije obavezno potpisivati inter-institucionalne ugovore.Dakle, u slučajevima mobilnosti zaposlenih u cilju usavršavanja u neakademskim ustanovama/organizacijama i mobilnosti studenata za obavljanje prakse u neakademskim ustanovama/organizacijama nije obavezno potpisivanje ovih ugovora.Sa druge strane, za sve vidove mobilnosti u okviru KA107 projekata između programskih i partnerskih zemalja, kao i za sve vrste mobilnosti koje se odvijaju između dve visokoškolske ustanove u okviru KA103 projekata, obavezno je potpisati inter-institucionalne ugovore.Međutim, naša preporuka je da se ovi ugovori ipak uvek potpišu, ukoliko je moguće.

  1. Koliko može da traje projekat mobilnosti i kada počinje?

Projekat mobilnosti između ustanova iz programskih zemalja (KA103) može da traje 16 ili 24 meseci.

Projekat mobilnosti između ustanove iz programske zemlje i ustanove iz partnerske zemlje (KA107) može da traje 24 ili 36 meseci.

Početak projekta KA103 projekata je uvek 1. juna, a KA107 projekata 1. avgusta. Početak aktivnosti (pojedinačnih mobilnosti) unutar projekta može da bude drugačiji, tj. kasniji.

  1. Da li visokoškolske ustanove mogu da prijave projekte koji predviđaju samo studentsku mobilnost ili samo mobilnost osoblja?

Da, visokoškolske ustanove u projektnoj prijavi mogu navesti da žele da organizuju samo mobilnost studenata, samo mobilnost osoblja ili obe vrste mobilnosti.

  1. Da li mora da postoji reciprocitet u smislu odnosa dolazne i odlazne mobilnosti?

Programom nije eksplicitno zahtevan reciprocitet. Ipak, neki univerziteti u Srbiji u svojim internim aktima insistiraju na reciprocitetu sa ustanovama iz inostranstva.

  1. Ko dobija sredstva za organizacionu podršku (organizational support)?

Ova sredstva se dodeljuju koordinatoru projekta (ustanova iz programske zemlje). U slučaju projekata međunarodne kreditne moblinosti (KA107), koordinatorska ustanova može, u dogovoru sa partnerskom ustanovom, njoj preneti jedan deo sredstava namenjenih za organizacionu podršku.

  1. Da li Kalkulator za računanje udaljenosti (Distance calculator) računa razdaljinu za putovanje u jednom pravcu ili povratno?

Kalkulator za računanje udaljenosti Evropske komisije izračunava udaljenost u jednom pravcu. Međutim, svi jedinični troškovi u oviru prijavnih formulara su već izračunati na osnovu povratnog putovanja. Kada popunjavate aplikaciju, razdaljine putovanja ne treba udvostručiti.

  1. Kako se podnose projektne prijave za projekte mobilnosti?

Prijave se podnose putem elektronskih formulara Evropske komisije. Kao pomoć u popunjavanju prijavnih formulara mogu vam koristiti naše prezentacije sa radionice za pripremu projektnih prijava:

  1. Koji su kriterijumi selekcije za finansiranje projekata mobilnosti?

Selekcija projekata mobilnosti između programskih zemalja (KA103) vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:

  • Uspešnosti sprovođenja prethodno završenih projekata mobilnosti*
  • Prijavljenog broja mobilnosti i broja dana/meseci;
  • Veličine visokoškolske ustanove (broj studenata i zaposlenih);
  • Raspoloživih sredstava za konkursni rok;

*Kako su prvi projekti mobilnosti odobreni 2019. godine, te nijedan projekat nije završen, u konkursnom roku za 2020. godinu ovaj kriterijum neće biti uzet u obzir. Međutim, od konkursnog roka za 2021. godinu, ovaj kriterijum će biti primenjivan.

Selekcija projekata međunarodne kreditne mobilnosti (KA107) vrši se na osnovu sledećih kriterijuma:

    • Evaluacije spoljnog ocenjivača;
    • Prijavljenog broja mobilnosti i broja dana/meseci;
    • Budžeta izdvojenog po zemlji ili regionu (na dnu ove stranice možete videti koji su budžeti izdvojeni za svaki konkursni rok do sada);
    • Geografske ravnoteže u datoj regiji ili podregiji u skladu sa Progrmskim vodičem.
  1. Kada su konkursi?

Na sajtu Fondacije Tempus (kartica Konkurisanje/Opšti poziv) se svake godine na jesen objavljuje Poziv za konkurisanje, kao i Programski vodič, koji sadrži sva pravila i uslove konkursa za tu godinu.

Po raspisivanju konkursnog roka, Fondacija Tempus organizuje informativne dane, vebinare, radionice za pisanje projekata, kao vid podrške u fazi pisanja projektnih prijava. Informacije o događajima i datumima se mogu naći na našem sajtu.

Jednom kada je projekat odobren

  1. Ko može da učestvuje u mobilnosti?

U mobilnosti mogu učestvovati studenti i zaposleni na akreditovanim samostalnim visokoškolskim ustanovama koje su nosioci Erazmus povelje iz Republike Srbije, kao i zaposleni u neakademskom sektoru. Studenti iz Srbije mogu učestvovati u projektima mobilnosti u cilju studiranja i obavljanja radnih praksi, dok akademsko i neakademsko osoblje može učestvovati u mobilnosti u cilju držanja nastave ili pohađanja obuke. Osoblje neakademskih ustanova može učesvovati u mobilnosti u cilju držanja nastave na nekoj visokoškolskoj ustanovi.

  1. Kada počinje period mobilnosti? Kada se završava?

Za početak mobilnosti se uzima prvi dan kada učesniku počinju obaveze u ustanovi koja prima učesnika. To može biti prvi dan nastave, ali i pripremnih časova, nastave jezika ili bilo koje druge aktivnosti koju ustanova koja šalje učesnika smatra relevantnom, u dogovoru sa ustanovom koja prima učesnika.

  1. Da li student može više puta da učestvuje u mobilnosti tokom studija?

Da, dok god se poštuju zadata ograničenja minimalnog trajanja pojedinačne aktivnosti (na primer, najmanje 3 meseca za mobilnost u cilju studiranja ili najmanje 2 meseca za mobilnost u cilju obavljanja radne prakse) i maksimalnog, zbirnog trajanja mobilnosti tokom studija (najviše 12 meseci u okviru jednog nivoa studija, i najviše 24 meseca kod integrisanih studija, poput studija u oblasti medicine). Ovaj zbir se odnosi na obe vrste mobilnosti (mobilnosti u cilju studiranja i u cilju obavljanja radne prakse). To znači da bi student čije osnovne studije traju ukupno 4 godine, mogao, na primer, da ode na mobilnost u trajanju od 3 meseca u 2. godini, 3 meseca u 3. godini i najviše 6 meseci u 4. godini studija – dakle, maksimalno na mobilnosti može provesti 12 meseci u okviru jednog nivoa studija.

Napominjemo da je navedena fleksibilnost moguća sa aspekta programa, ali da neke visokoškolske ustanove svojim internim aktima mogu odrediti dodatna pravila i ograničenja, te bi studenti svakako trebalo da provere i pravila na samoj visokoškolskoj ustanovi koju pohađaju.

  1. Da li studenti mogu da slušaju predmete koji se ne računaju kao doprinos sticanju diplome i neće biti priznati u ustanovi koja ga šalje?

Ovo je pitanje dogovora visokoškolskih ustanova. Moguće je da studenti slušaju i polože predmete koji neće biti priznati kao deo studijskog programa, ali se onda ovi predmeti unapred dogovaraju u Ugovoru o učenju (Learning Agreement) i treba da budu navedeni u dodatku diplomi.

  1. Da li postoje kriterijumi po kojima se biraju studenti?

Ne postoje kriterijumi za odabir studenata koji su unapred propisani na nivou Erazmus+ programa. Ipak, treba voditi računa da ovaj proces mora biti u skladu sa principima Erazmus povelje za visoko obrazovanje kao i da proces mora biti pravičan, transparentan, koherentan i dokumentovan. Takođe, mora biti javno dostupan svim zainteresovanim stranama u procesu. Prvi kriterijum za projekte mobilnosti u visokom obrazovanju je akademski uspeh, ali u slučaju istog akademskog nivoa, prednost treba dati studentima koji su u nepovoljnijem socio-ekonomskom položaju.

  1. Da li je državljanstvo učesnika važno kod učešća u mobilnosti?

Ne. U projektima mobilnosti se u obzir uzima na kom univerzitetu student studira. Primera radi, ukoliko je student upisan na nekom od univerziteta u Srbiji koji ima dogovorenu mobilnost sa univerzitetom iz Nemačke, nije važno državljanstvo koje zemlje student ima.

  1. Da li studenti iz Srbije mogu da idu na praksu u okviru Erazmus+ programa?

Da, mogućnost obavljanja radnih praksi u okviru Erazmus+ programa postala je dostupna studentima iz Srbije od konkursnog roka u 2018. godini. Radne prakse mogu trajati između 2 i 12 meseci.

  1. Ko je zadužen za isplatu stipendije učesnicima?

Visokoškolska ustanova iz programske zemlje koja je koordinator programa mobilnosti je odgovorna i nadležna za upravljanje finansijama, odnosno vrši isplate učesnicima, bez obzira da li su u pitanju odlazni ili dolazni učesnici mobilnosti.

  1. Kada učesnici mogu očekivati prvu tranšu sredstava?

Za studente: u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora između studenta i visokoškolske ustanove iz programske zemlje, a najkasnije do početka perioda mobilnosti ili po dobijanju potvrde o dolasku na instituciju koja prima učesnika.

Za zaposlene: u roku od 30 dana od potpisivanja ugovora obe strane, a najkasnije do početka perioda mobilnosti.

Način plaćanja će biti definisan u samom ugovoru o dodeli namenskih bespovratnih sredstava (Grant Agreement) koji učesnici potpisuju sa visokoškolskom ustanovom iz programske ili partnerske zemlje.

  1. Da li učesnik može da ode na mobilnost u matičnu ustanovu, ako je student/zaposleni u ogranku koji je smešten u partnerskoj zemlji?

Ne. Mobilnost između ogranaka i matičnih ustanova nije podržana u okviru Erazmus+ KA1 projekata.

  1. Da li studenti iz Srbije moraju da popunjavaju izveštaj učesnika (participant report)?

Da, studenti iz Srbije moraju na kraju mobilnosti da popune evaluacioni izveštaj jer je to neophodno kako bi se period mobilnosti završio.

  1. Da li visokoškolske ustanove iz Srbije imaju obavezu da obezbede zdravstveno osgiuranje učesnicima?

Visokoškolske ustanove iz Srbije nisu u obavezi da obezbeđuju zdravstveno osiguranje učesnicima koji dolaze/odlaze na mobilnost. Preporučljivo je da u tom slučaju ustanove unapred obaveste zainteresovane kandidate da ovo nije slučaj. Međutim, poželjno je da visokoškolske ustanove pruže neophodne informacije i podršku učesnicima mobilnosti, kako bi im olakšale pribavljanje zdravstvenog osiguranja.

  1. Ukoliko je potrebno, da li je moguće tražiti dodatna sredstva tokom sprovođenja projekta?

Jednom kada se projekat odobri nije moguće naknadno potraživati finansijska sredstva čak i ako su dodatni troškovi potpuno opravdani, ali prevazilaze ukupan iznos dodeljenih sredstava.

  1. Da li mogu dobiti više novca za pokrivanje putnih troškova nego što je programom predviđeno za tu razdaljinu?

Ne. Putni troškovi su definisani u vidu fiksnih iznosa za određene razdaljine. Ukoliko karta košta više nego što je u okviru Erazmus+ programa predviđeno, učesnici mogu sami doplatiti razliku ili tu razliku može nadomestiti visokoškolska ustanova.

  1. Ako zaposleni ostaje jednu celu nedelju i još dva dana, koji je minimalni broj sati nastave?

Ukoliko mobilnost traje duže od jedne nedelje, minimalni broj sati nastave za nepotpunu nedelju bi trebalo da se obračuna proporcionalno u odnosu na tu nedelju. Na primer, zaposleni koji je došao na jednu nedelju + 2 dana, trebalo bi da predaje 8 sati (obaveznih za jednu nedelju) + oko 3 sata za preostala 2 dana, odnosno ukupno oko 11 sati.

Poslednje modifikovano: January 17, 2020



Publikacije: