Често постављена питања

Еразмус+ студентске размене

1. Који су услови за пријаву на Еразмус+ мобилност?

2. Да ли је могуће самостално пронаћи програм на који желим да одем на студентску размену, а да од Еразмус+ програма за то добијем стипендију?

3. Да ли за пријаву на Еразмус+ размене треба да имам одређени просек?

4. Да ли као доказ знања језика могу да поднесем уверење које издаје мој факултет/универзитет?

5. Да ли се могу пријавити за Еразмус+ размене, ако сам претходно већ користио стипендију у оквиру Еразмус Мундус Акција 2 програма?

6. Када су отворени конкурси за пријаве за Еразмус+ размене?

 

Еразмус Мундус заједнички мастер програми

7. Да ли је потребан формални сертификат о знању страног језика при аплицирању на ове програме?

8. Да ли је потребно имати диплому завршеног факултета у току пријављивања?

9. Да ли постоји могућност да каталог заједничких мастер програма буде допуњен?

 

Додатне информације

10. Шта је то мотивационо писмо?

11. Како написати мотивационо писмо?

12. Шта треба да садржи мотивационо писмо да би пријава била успешна?

13. Да ли је неопходно да CV са којим аплицирам за стипендију буде у Europass формату?

 


1. Који су услови за пријаву на Еразмус+ мобилност?

Неопходно је да кандидат буде уписан (запослен) на високошколској институцији која има потписан Еразмус+ уговор са другом високошколском институцијом на којој ће се мобилност реализовати. Уз то, неопходно је да је студент завршио прву годину основних студија пре пријављивања. Сви остали евентуални услови дефинишу се самим конкурсом који објављују високошколске институције и путем којег се студенти (запослени) пријављују за мобилност.

 

2. Да ли је могуће самостално пронаћи програм на који желим да одем на студентску размену, а да од Еразмус+ програма за то добијем стипендију?

Мобилност у оквиру Еразмус+ програма реализује се искључиво на оним институцијама са којима високошколска институција студента (запосленог) у Србији има потписан Еразмус+ уговор, те не постоји могућност стипендираног одласка на друге порграме ван доступних могућности. Списак тих институција најбоље је проверити са особом задуженом за међународну сарадњу матичног факултета студента (запосленог) или у Канцеларији за међународну сарадњу матичног универзитета.

 

3. Да ли за пријаву на Еразмус+ размене треба да имам одређени просек?

У оквиру Еразмус+ размена, високошколска институција која расписује и спроводи конкурс је та која одређује услове за пријаву, потребну документацију и критеријуме одабира на основу којих врши селекцију кандидата који одлазе на мобилност. Ови услови могу укључивати и одређену висину просека из претходног тока студија. О додатним информацијама и детаљима везаним за конкретну размену за коју сте заинтересовани, можете се информисати у канцеларији за међународну сарадњу универзитета, или код особе задужене за међународну сарадњу Вашег факултета.

 

4. Да ли као доказ знања језика могу да поднесем уверење које издаје мој факултет/универзитет?

Прецизније информације у вези са очекиваном неопходном документацијом коју ће бити потребно поднети на конкретном конкурсу за који се интересујете, можете потражити у канцеларији за међународну сарадњу свог универзитета, будући да као партнерска високошколска установа која учествује у Еразмус+ пројекту он спроводи конкурс и прописује прецизније услове за пријаву и критеријуме одабира полазника мобилности. То се односи и на страни језик чије се знање тражи, прописани ниво знања, као и начин на који се оно доказује. Од студента се тражи знање оног језика на коме ће слушати наставу и полагати испите, на нивоу који је за то неопходан. Није редак случај да се конкурсом не захтева подношење одређеног међународно признатог сертификата, већ да довољан доказ буде уверење које издаје сам матични универзитет, на основу испита из датог језика који је кандидат положио у оквиру редовних студија. Међутим, за Вас ће најрелевантнија информација по овом питању бити она која је садржана у конкурсу, када он буде расписан, а пре тога, информација коју можете покушати да добијете на свом универзитету.

 

5. Да ли се могу пријавити за Еразмус+ размене, ако сам претходно већ користио стипендију у оквиру Еразмус Мундус Акција 2 програма?

Mожете се опет пријавити за стипендију и студентску мобилност и у оквиру Еразмус+ програма, али је важно да Ваш свеукупни боравак на студенстким разменама кроз оба програма не буде дужи од 12 месеци на истом нивоу студија.

 

6. Када су отворени конкурси за пријаве за Еразмус+ размене?

Конкурси за мобилност студената и запослених на високошколским установама у оквиру Еразмус+ програма најчешће се отварају један семестар пре него што ће мобилност бити реализована. То практично значи да се отварање конкурса за размену која се реализује у летњем семестру може очекивати током зимског семестра исте академске године. Конкурсе расписују и спроводе матичне установе (универзитети, високе школе) из Србије, а обично их објављују на својим интернет страницама (пре свега на сајтовима универзитета, а неретко и одређених факултета чијим су студентима или особљу појединчани конкурси намењени).

 

6. Да ли је потребан формални сертификат о знању страног језика приликом аплицирања на ове програме?

У највећем броју случајева потребно је да знање језика (и то најчешће енглеског) буде потврђено одређеним сертификатом. Овај захтев зависи од самог програма на који се пријављујeте. Више информација о захтевима који важе за сваки од програма можете пронаћи на званичном сајту конкретних Еразмус Мундус мастер програма. Мада не треба рачунати на ту могућност, координатори програма су у одређеном броју случајева вољни да дозволе накнадно достављање одређеног дела конкурсне документације, што се може односити и на сертификате о знању језика на којем се настава изводи (најчешће енглески). Свакако приликом конкурисања поставите ово питање контакт особи наведеној на сајту одговарајућег мастер програма тј. питајте је да ли је могућа накнадна достава таквог сертификата и под којим условима.

 

7. Да ли је потребно имати диплому завршеног факултета у току пријављивања?

Сваки програм има своје критеријуме у погледу захтева за дипломом приликом пријављивања. Неки мастер програми ће Вам дозволити да приликом пријављивања немате завршене основне студије и оставиће Вам примерени рок да им доставите уверење о дипломирању. Имајте на уму да овај рок није дугачак – пре су у питању недеље, него месеци. У сваком случају, уколико у тренутку пријављивања не испуњавате овај захтев најбоље је контактирати тзв. contact person одговарајућег Еразмус Мундус заједничког мастер програма.

Оно што је потребно приложити од докумената је најчешће и листа свих испита са оценама, наравно преведено на енглески језик.

 

8. Да ли постоји могућност да каталог заједничких мастер програма буде допуњен новим програмима?

Каталог Еразмус Мундус заједничких мастер програма ажурира се сваке године, једном годишње, обично у октобру месецу. Каталог тако ажурираног садржаја је важећи за конкурисање за упис на мастер студије у наредној академској години, и до следеће године (следећег конкурсног рока) не допуњава се новим мастер програмима. Садржај каталога, тј. листа доступних мастер програма, делимично се мења сваке године, тако што се мањи број програма (оквирно, око једне четвртине) скида са листе доступних програма и уступа место одговарајућем броју нових програма, док већина програма из претходне године остаје доступна и у наредној.

 

8. Шта је то мотивационо писмо?

Мотивационо писмо је саставни део сваке пријаве за стипендије. Слање биографије без мотивационог писма представља непотпуну пријаву и умањује Ваше шансе на датом конкурсу.
Мотивационо писмо садржи Ваше лично обраћање онима који су задужени за селекцију кандидата. Оно има за циљ да кандидата представи у што бољем светлу и да Вас приближи људима који врше селекцију.

 

9. Како написати мотивационо писмо?

Мотивационо писмо јесте форма краћег есеја, често не дужег од 700-800 речи. Најбољи начин да се састави мотивационо писмо јесте да се његов садржај раздели на више смисаоних целина од којих свака одговара једном делу Ваше биографије. Најважније области које писмо треба да обухвати јесу кандидатово образовање, претходне стипендије и награде, радно искуство и академски и пословни циљеви. Остале категорије које могу бити важне при писању мотивационог писма јесу волонтерски рад, истраживачки пројекти и презентације, учешће на семинарима и конференцијама, припадност студентским организацијама, познавање језика и остале вештине.

На почетку писма је неопходно упознати читаоца са темом. То се најчешће ради са једном или две реченице у којима се кандидат први пут представља и у којима се наглашавају оне категорије из биографије које су најбитније за кандидата.

У разради писма треба бити јасан и прецизан. Сваку целину мотивационог писма треба почети са реченицом која уводи у тему. Те реченице су увод у пасус и садрже тзв. кључне речи.

Примери:

  • I have always chosen challenging courses and had an excellent academic record.
  • My academic achievement is demonstrated by numerous scholarships I have received both at the high school and university level.
  • I have developed strong leadership skills, and know how to interact with a wide variety of other people while working several different jobs…
  • I have done a fair amount of community service including…
  • My independent research projects have strengthened my skills in laboratory work and developed in me an eye for details.
  • Tutoring has taught me to work diplomatically and successfully with a wide variety of students.
  • Summer school abroad has played a large role in shaping my view of others and of cultural differences.

Свака информација у писму мора бити сврсисходна. Другим речима, мора постојати разлог зашто кандидат обавештава о неком свом искуству или будућим плановима. Ако кандидат напише да је био практикант у банци онда у наставку мора да напише и зашто је то битно, нпр. радом у банци сам стекао искуство, радне навике и упознао сам начин функционисања великог предузећа.

Затим, треба истаћи своје квалитете, али то мора бити аргументовано. Сваки квалитет или успех о којем кандидат обавештава читаоце мора бити поткрепљен доказима.
На крају мотивационо писмо треба закључити реченицом која је синтеза свега написаног и која поново ставља акценат на најважније врлине кандидата.

Такође, битно је обратити пажњу на стил писања. Избор речи је битан јер треба наћи баланс између самопромоције и скромности. Писац мора да пази да избегне претеривања и клишее. Реченице не смеју бити предуге јер се тиме само збуњује читалац. Форма мотивационог писма мора да буде јасна и смисаоне целине јасно издељене. Не треба заборавити ни техничку страну писма, тј. правопис, граматика и пунктуација морају бити правилни.

У зависности шта се тражи од кандидата, неопходно је правити разлику између писма и есеја. Ако се на конкурсу тражи достављање писма онда се мора пазити на форму – пре увода обавезно је обраћање читаоцу одговарајућим избором речи, нпр. Dear Mr/Ms, и на крају је потребна одјава са нпр. Sincerely, Faithfully и слично. Не сме се заборавити ни потпис кандидата. Уколико се на конкурс шаље есеј онда ништа од овог горепоменутог није потребно.

 

10. Шта треба да садржи мотивационо писмо да би пријава била успешна?

У мотивационом писму кандидат ближе упознаје читаоце са својим квалитетима. На сваком конкурсу највише се цене следеће особине кандидата:

  • Добро познавање датог поља за које се пријављује
  • Мотивација, ентузијазам и озбиљна заинтересованост
  • Креативност и оригиналност
  • Способност решавања проблема и добро сналажење у новим ситуацијама
  • Способност да се спроведу планови и да се успешно изнесу истраживања, пројекти или тезе
  • Вештина писања и изражавања; Склад мисли и писане речи
  • Зрелост, емоционална стабилност и способност успешног превазилажења стреса и изазова
  • Вештине рада у групи и лидерства
  • Вештина адаптације, самосталност и самодовољност
  • Иницијатива
  • Одговорност
  • Посвећеност академским и пословним циљевима и здрава жеља за успехом

Кандидат треба да покуша да у писму представи своје врлине и да на тај начин убеди селекторе да је баш он/она права особа за дати конкурс. Горенаведене особине јесу оно што се тражи и кандидат мора да пронађе начин да се тако и представи, али то не сме бити пренаглашено или препотентно.

11. Да ли је неопходно да CV којим аплицирам за стипендију буде у Europass формату?

Иако правилима програма Europass формат биографије није прописан као обавезан формат у коме се доставља CV приликом конкурисања за стипендију, многе високошколске установе (било да је реч о конкурсима за размене или заједничке мастер програме) захтевају или препоручују управо тај образац биографије с обзиром на његову препознатљивост широм Европе, доступност на преко 25 језика, прегледност и информативност. Коришћење овог обрасца, који је једноставан и лак за попуњавање, корисницима омогућава да јасно и прегледно представе своје компетенције, вештине и искуства, кроз описе радног искуства, квалификација (образовања), вештина стечених кроз формално образовање, радно искуство или неформалним путем, познавање језика, дигиталних компетенција и слично.

 

Последње модификовано: април 19, 2019



Публикације: