Често постављена питања

Еразмус+ студентске размене

1. Који су услови за пријаву на Еразмус+ мобилност?

2. Да ли је могуће самостално пронаћи програм на који желим да одем на студентску размену, а да од Еразмус+ програма за то добијем стипендију?

3. Како могу да се пријавим за студентску размену у оквиру Еразмус+?

4. Да ли је потребно да, осим пријављивања мом универзитету/високој школи за одлазак на Еразмус+ студентску размену, додатно аплицирам за стипендију, и коме?

5. Да ли за пријаву на Еразмус+ размене треба да имам одређени просек?

6. Да ли као доказ знања језика могу да поднесем уверење које издаје мој факултет/универзитет?

7. Када су отворени конкурси за пријаве за Еразмус+ размене?

8. Да ли Еразмус+ може да стипендира студентску праксу у фирми у иностранству коју сам пронашао / на коју сам примљен?

9. Да ли Еразмус+ нуди стипендије за докторске студије?

10. Да ли се могу пријавити за Еразмус+ размене, ако сам претходно већ користио стипендију у оквиру Еразмус Мундус Акција 2 програма или сам већ био на размени у оквиру Еразмус+ програма?

 

 

Еразмус Мундус заједнички мастер програми

11. За које мастер програме у Европи могу да се пријавим да добијем Еразмус+ стипендију?

12. Да ли је могуће добити стипендију преко Еразмус+ програма уколико ме је страни универзитет већ примио на мастер програм?

13. Да ли постоји могућност да каталог заједничких мастер програма буде допуњен новим програмима?

14. Да ли је потребан формални сертификат о знању страног језика при аплицирању на ове програме?

15. Да ли је потребно имати диплому завршеног факултета у току пријављивања?

16. Да ли је могуће накнадно доставити уверење о завршеним основним студијама?

17. Да ли поседовање мастер дипломе отежава или олакшава приликом разматрања моје пријаве за ЕМЈМД мастер и стипендију?

18. Пријављујем се за Еразмус Мундус заједнички мастер програм, али нисам сигуран/сигурна да ли је потребно да се пријавим као да сам из програмске или партнерске земље?

 

Додатне информације

19. Шта је то мотивационо писмо?

 


 

1. Који су услови за пријаву на Еразмус+ мобилност?

Неопходно је да кандидат буде уписан (запослен) на високошколској институцији која има потписан Еразмус+ уговор са другом високошколском институцијом на којој ће се мобилност реализовати. Уз то, за одласке на студентске размене неопходно је да је студент завршио најмање прву годину основних студија пре пријављивања, док тај услов не важи за мобилност у сврху обављања стручне праксе, које је уз то могуће и у периоду до годину дана након завршетка студија (уколико се реализује у некој од програмских земаља). Сви остали евентуални услови дефинишу се самим конкурсом који објављују високошколске институције и путем којег се студенти (запослени) пријављују за мобилност.

 

2. Да ли је могуће самостално пронаћи програм на који желим да одем на студентску размену, а да од Еразмус+ програма за то добијем стипендију?

Мобилност у оквиру Еразмус+ програма реализује се искључиво на оним институцијама са којима високошколска институција студента (запосленог) у Србији има потписан Еразмус+ уговор, те не постоји могућност стипендираног одласка на друге програме ван доступних могућности. Списак тих институција најбоље је проверити са особом задуженом за међународну сарадњу матичног факултета студента (запосленог) или у Канцеларији за међународну сарадњу матичног универзитета.

 

3. Како могу да се пријавим за студентску размену у оквиру Еразмус+?

Пријаве за Еразмус+ мобилности врше се путем јавних конкурса које расписују високошколске институције у Србији и који би требало да буду доступни на сајтовима тих установа (пре свега на сајтовима универзитета, академија струковних студија и високих школа, а понекад и на сајтовима појединачних факултета). У конкурсу се увек дефинишу најважније ставке и услови за понуђену мобилност. На првом месту је увек истакнуто коме је намењен конкурс (студентима или особљу или и једнима и другима), за који ниво (годину) студија и које области студија су размене предвиђене, а затим се дефинишу трајање периода мобилности, потребна документација, рок за пријаву, критеријуми за одабир кандидата и сл.

 

4. Да ли је потребно да, осим пријављивања мом универзитету/ академији струковних студија/ високој школи за одлазак на Еразмус+ студентску размену, додатно аплицирам за стипендију, и коме?

Подношењем пријаве матичном универзитету/ академији струковних студија/ високој школи на конкурсу за одлазак на студентску размену у оквиру Еразмус+ програма, аутоматски се пријављујете и за Еразмус+ стипендију. У неким случајевима, може се десити да пријава студента за размену буде прихваћена, али без одобрене стипендије. Студент који прихвати мобилност без стипендије (тзв. Zero grant moblity), има сва друга права и обавезе које имају и студенти са стипендијом.

 

5. Да ли за пријаву на Еразмус+ размене треба да имам одређени просек?

Општим правилима Еразмус+ програма није унапред предвиђено да је одређени просек оцена на студијама услов за учешће студената у студентским разменама, већ је самој високошколској установи (ВШУ) која расписује и спроводи одређени конкурс остављена могућност да међу услове за пријаву и критеријуме за селекцију кандидата, евентуално укључи и одређени просек оцена. Важно је имати у виду да академско постигнуће јесте важан, али није једини критеријум селекције. О додатним информацијама и детаљима везаним за конкретну размену за коју сте заинтересовани, можете се информисати у канцеларији за међународну сарадњу универзитета, или код особе задужене за међународну сарадњу Вашег факултета.

 

6. Да ли као доказ знања језика могу да поднесем уверење које издаје мој факултет/универзитет?

Прецизније информације у вези са очекиваном неопходном документацијом коју је потребно поднети на конкретном конкурсу за који се интересујете, осим у самом тексту конкурса, можете потражити у канцеларији за међународну сарадњу свог универзитета, будући да као партнерска високошколска установа која учествује у Еразмус+ пројекту он спроводи конкурс и прописује прецизније услове за пријаву и критеријуме одабира полазника мобилности. То се односи и на страни језик чије се знање тражи, прописани ниво знања, као и начин на који се оно доказује. Од студента се тражи знање оног језика на коме ће слушати наставу и полагати испите, на нивоу који је за то неопходан. Није редак случај да се конкурсом не захтева подношење одређеног међународно признатог сертификата, већ да довољан доказ буде уверење које издаје сам матични универзитет, на основу испита из датог језика који је кандидат положио у оквиру редовних студија.

 

7. Када су отворени конкурси за пријаве за Еразмус+ размене?

Конкурси за мобилност студената и запослених на високошколским установама у оквиру Еразмус+ програма најчешће се отварају један семестар пре него што ће мобилност бити реализована. То практично значи да се отварање конкурса за размену која се нпр. реализује у летњем семестру, може очекивати током зимског семестра исте академске године. Конкурсе расписују и спроводе матичне установе из Србије (универзитети, академије струковних студија, високе школе), а обично их објављују на својим интернет страницама (пре свега на сајтовима универзитета, а неретко и одређених факултета чијим су студентима или особљу појединчани конкурси намењени).

 

8. Да ли Еразмус+ може да стипендира студентску праксу у фирми у иностранству коју сам пронашао / на коју сам примљен?

Програм стипендирања студентских пракси кроз Еразмус+ конципиран је на начин да се праксе реализују преко матичне високошколске установе студента. Предуслов који мора бити испуњен је да матични универзитет у оквиру Еразмус+ програма има одобрен пројекат мобилности, у оквиру кога су планиране студентске стручне праксе. Стога се за прецизније информације о конкретним могућностима које су Вам на располагању можете обратити Канцеларији за међународну сарадњу матичног универзитета, и/или особи задуженој за међународну сарадњу на матичном факултету.

Иначе, приликом спровођења конкурса за Еразмус+ стипендиране студентске праксе намењене својим студентима, могуће је (мада то није правило програма) да универзитет предефинише листу конкретних могућности за праксе тј. списак партнерских организација, установа и компанија у иностранству које његови студенти могу изабрати да на њима реализују праксу.

 

9. Да ли Еразмус+ нуди стипендије за докторске студије?

Актуелни Еразмус+ програм (2014-2020) не нуди могућности за целокупне докторске студије. Могућности намењене истраживачима и студентима докторских и постдокторских студија, укључујући целокупне докторске студије, доступне су у оквиру другог програма Европске уније – Хоризонт 2020 – који је посвећен истраживању и иновацијама, а посебно кроз његов део Мари Склодовска Кири. За програм Хоризонт 2020 у Србији је задужено Министарство просвете, науке и технолошког развоја. За сва питања и недоумице можете се обратити националним контакт особама, чији су контакти доступни на званичном порталу програма Хоризонт 2020 за Србију.

Додатно, у оквиру европског портала Euraxess, који пружа услуге информисања и подршке истраживачима на универзитетима, институтима и индустрији, доступне су информације о могућностима за мобилност истраживача или даљи развој каријере.

Иначе, у оквиру Еразмус+ програма, студентима свих нивоа студија, укључујући докторске, доступна је могућност учешћа у стипендираним студентским разменама. У њима можете учествовати ако високошколска установа (универзитет, академија струковних студија, висока школа) на којој студирате има остварену сарадњу и потписан Еразмус+ уговор о размени студената са партнерском установом у Европи. Овај вид мобилности не подразумева стипендирање целокупних докторских студија нити има за исход стицање стране дипломе, већ размену у трајању од 3-12 месеци (обично у трајању од једног семестра), након којих се студент враћа на матичну високошколску установу.

 

10. Да ли се могу пријавити за Еразмус+ размене, ако сам претходно већ користио стипендију у оквиру Еразмус Мундус Акција 2 програма или сам већ био на разнени у оквиру Еразмус+ програма?

У оба наведена случаја могуће је (поново) пријавити се за стипендирану студентску размену и у оквиру Еразмус+ програма, али је важно да Ваш свеукупни боравак на студенстким разменама (рачунајући оба програма) не буде дужи од 12 месеци на истом нивоу студија. Дакле, студент који је већ боравио на размени у трајању од нпр. шест месеци (било кроз бивши програм Еразмус Мундус – Акција 2 или актуелни програм Еразмус+), има право да на истом нивоу студија поново учествује у размени, у максималном трајању од шест месеци.

 

11. За које мастер програме у Европи могу да се пријавим да добијем Еразмус+ стипендију?

У оквиру Еразмус+ програма сваке године на располагању је око стотину мастер програма чији је списак, са линковима на информативну страницу сваког од њих, садржан у каталогу Еразмус Мундус заједничких мастер програма (Erasmus Mundus Joint Master Degrees – EMJMD). Ове мастер програме заједнички спроводе конзорцијуми састављени од више иностраних универзитета, што за студенте практично значи да ће у току две академске године (колико EMJMD програми најчешће трају) студирати на најмање два, а најчешће три универзитета у различитим европским земљама. Еразмус+ програм стипендирања целокупних мастер студија конципиран je тако да студентима омогућава стипендије за студирање искључиво на неком од унапред одређених мастер програма са поменутог списка, при чему се пријавом за мастер програм студент аутоматски пријављује и за Еразмус+ стипендију. Кроз програм не постоји могућност аплицирања само за Еразмус+ стипендију, у циљу студирања на неком мастер програму који није део EMJMD каталога.

 

12. Да ли је могуће добити стипендију преко Еразмус+ програма уколико ме је страни универзитет већ примио на мастер програм?

Еразмус+ програм стипендирања целокупних мастер студија конципиран је тако да студентима омогућава стипендије за студирање на неком од унапред одређених мастер програма који су део каталога Еразмус Мундус заједничких мастер програма (Erasmus Mundus Joint Master Degrees – EMJMD), при чему се пријавом за мастер програм студент аутоматски пријављује и за Еразмус+ стипендију. Дакле, кроз програм нажалост није на располагању могућност аплицирања само за Еразмус+ стипендију, у циљу студирања на мастер програму који није део EMJMD каталога.

Више информација о другим могућностима стипендирања, за које су надлежне друге организације и институције, можете потражити у одељку остале стипендије на нашем сајту, као и у бази образовних могућности www.obrazovanje.rs.

 

13. Да ли постоји могућност да каталог заједничких мастер програма буде допуњен новим програмима?

Каталог Еразмус Мундус заједничких мастер програма ажурира се сваке године, једном годишње, обично у октобру месецу. Каталог тако ажурираног садржаја је важећи за конкурисање за упис на мастер студије у наредној академској години, и до следеће године (следећег конкурсног рока) не допуњава се новим мастер програмима. Садржај каталога, тј. листа доступних мастер програма, делимично се мења сваке године, тако што се мањи број програма (оквирно, око једне четвртине) скида са листе доступних програма и уступа место одговарајућем броју нових програма, док већина програма из претходне године остаје доступна и у наредној.

 

14. Да ли је потребан формални сертификат о знању страног језика приликом аплицирања на ове програме?

У највећем броју случајева потребно је да знање језика (и то најчешће енглеског) буде потврђено одређеним сертификатом. Овај захтев зависи од самог програма на који се пријављујeте. Више информација о захтевима који важе за сваки од програма можете пронаћи на званичном сајту сваког конкретних Еразмус Мундус мастер програма. Мада не треба рачунати на ту могућност, координатори програма су у одређеном броју случајева вољни да дозволе накнадно достављање одређеног дела конкурсне документације, што се може односити и на сертификате о знању језика на којем се настава изводи (најчешће енглески). Свакако приликом конкурисања поставите ово питање контакт особи наведеној на сајту одговарајућег мастер програма тј. питајте је да ли је могућа накнадна достава таквог сертификата и под којим условима.

 

15. Да ли је потребно имати диплому завршеног факултета у току пријављивања?

Сваки програм има своје критеријуме у погледу захтева за дипломом приликом пријављивања. Неки мастер програми ће Вам дозволити да приликом пријављивања немате завршене основне студије и оставиће Вам примерени рок да им доставите уверење о дипломирању. Имајте на уму да овај рок није дугачак – пре су у питању недеље, него месеци. У сваком случају, уколико у тренутку пријављивања не испуњавате овај захтев најбоље је контактирати тзв. contact person одговарајућег Еразмус Мундус заједничког мастер програма.

Оно што је потребно приложити од докумената је најчешће и листа свих испита са оценама, наравно преведено на енглески језик.

 

16. Да ли је могуће накнадно доставити уверење о завршеним основним студијама?

Мада не треба рачунати на ту могућност, у одређеном броју случајева координатор конкретног програма, а то је универзитет задужен да се испред конзорцијума универзитета који заједно спроводе мастер програм бави административним питањима и конкурсом, вољан је да дозволи накнадно достављање одређеног дела конкурсне документације. То се пре свега односи на диплому или уверење о завршеним основним студијама, које студент свакако неће имати у тренутку пријављивања ако је на завршној години или је апсолвент, као и на сертификат о знању језика на којем се настава изводи. Како бисте сазнали да ли је то случај код програма на који намеравате да се пријавите, потребно је да најпре пажљиво ишчитате текст конкурса, а такође Вам је на располагању контакт особа датог универзитета-координатора програма којој можете изложити своју ситуацију и питати да ли и под којим условима можете накнадно доставити сертификат или уверење. Податке контакт особе можете пронаћи на сајту самог програма, до кога се долази кликом на акроним датог мастер програма у каталогу Еразмус Мундус заједничких мастер програма.

 

17. Да ли поседовање мастер дипломе отежава или олакшава приликом разматрања моје пријаве за EMJMD мастер и стипендију?

Општим условима за пријављивање на Ерасмус Мундус заједничке мастер програме није унапред дефинисано да ли поседовање већ стеченог звања и дипломе мастера на било који начин утиче на исход процеса селекције кандидата који се на ове програме пријављују. То, међутим, не значи да конкретан мастер програм, тј. конзорцијум високошколских установа који га реализују, не може и овај критеријум уврстити међу критеријуме који ће се евалуирати приликом избора.

У том смислу, најбоље је да у конкурсу за конкретан програм за који сте заинтересовани, најпре пажљиво ишчитате услове за пријаву и критеријуме по којима ће се пријава вредновати, а затим се са евентуалним додатним питањима и недоумицама обратите директно особи за контакт датог програма. Податке контакт особе можете пронаћи на сајту самог програма, до кога се долази кликом на акроним датог мастер програма у каталогу Еразмус Мундус заједничких мастер програма.

 

18. Пријављујем се за Еразмус Мундус заједнички мастер програм, али нисам сигуран/сигурна да ли је потребно да се пријавим као да сам из програмске или партнерске земље?

Држављани Србије се као кандидати из програмске земље пријављују за мастер програме одобрене 2019. године и надаље, док се као кандидати из партнерске земље пријављују за програме одобрене 2018. године и раније. До податка о години када је одобрен мастер програм можете доћи кликом на пун назив датог програма у каталогу Еразмус Мундус заједничких мастер програма.

 

19. Шта је то мотивационо писмо?

Мотивационо писмо је саставни део сваке пријаве за стипендије. Слање биографије без мотивационог писма представља непотпуну пријаву и умањује Ваше шансе на датом конкурсу.
Мотивационо писмо садржи Ваше лично обраћање онима који су задужени за селекцију кандидата. Оно има за циљ да кандидата представи у што бољем светлу и да Вас приближи људима који врше селекцију.

 

20. Како написати мотивационо писмо?

Мотивационо писмо јесте форма краћег есеја, често не дужег од 700-800 речи. Најбољи начин да се састави мотивационо писмо јесте да се његов садржај раздели на више смисаоних целина од којих свака одговара једном делу Ваше биографије. Најважније области које писмо треба да обухвати јесу кандидатово образовање, претходне стипендије и награде, радно искуство и академски и пословни циљеви. Остале категорије које могу бити важне при писању мотивационог писма јесу волонтерски рад, истраживачки пројекти и презентације, учешће на семинарима и конференцијама, припадност студентским организацијама, познавање језика и остале вештине.

На почетку писма је неопходно упознати читаоца са темом. То се најчешће ради са једном или две реченице у којима се кандидат први пут представља и у којима се наглашавају оне категорије из биографије које су најбитније за кандидата.

У разради писма треба бити јасан и прецизан. Сваку целину мотивационог писма треба почети са реченицом која уводи у тему. Те реченице су увод у пасус и садрже тзв. кључне речи.

Примери:

  • I have always chosen challenging courses and had an excellent academic record.
  • My academic achievement is demonstrated by numerous scholarships I have received both at the high school and university level.
  • I have developed strong leadership skills, and know how to interact with a wide variety of other people while working several different jobs…
  • I have done a fair amount of community service including…
  • My independent research projects have strengthened my skills in laboratory work and developed in me an eye for details.
  • Tutoring has taught me to work diplomatically and successfully with a wide variety of students.
  • Summer school abroad has played a large role in shaping my view of others and of cultural differences.

Свака информација у писму мора бити сврсисходна. Другим речима, мора постојати разлог зашто кандидат обавештава о неком свом искуству или будућим плановима. Ако кандидат напише да је био практикант у банци онда у наставку мора да напише и зашто је то битно, нпр. радом у банци сам стекао искуство, радне навике и упознао сам начин функционисања великог предузећа.

Затим, треба истаћи своје квалитете, али то мора бити аргументовано. Сваки квалитет или успех о којем кандидат обавештава читаоце мора бити поткрепљен доказима.
На крају мотивационо писмо треба закључити реченицом која је синтеза свега написаног и која поново ставља акценат на најважније врлине кандидата.

Такође, битно је обратити пажњу на стил писања. Избор речи је битан јер треба наћи баланс између самопромоције и скромности. Писац мора да пази да избегне претеривања и клишее. Реченице не смеју бити предуге јер се тиме само збуњује читалац. Форма мотивационог писма мора да буде јасна и смисаоне целине јасно издељене. Не треба заборавити ни техничку страну писма, тј. правопис, граматика и пунктуација морају бити правилни.

У зависности шта се тражи од кандидата, неопходно је правити разлику између писма и есеја. Ако се на конкурсу тражи достављање писма онда се мора пазити на форму – пре увода обавезно је обраћање читаоцу одговарајућим избором речи, нпр. Dear Mr/Ms, и на крају је потребна одјава са нпр. Sincerely, Faithfully и слично. Не сме се заборавити ни потпис кандидата. Уколико се на конкурс шаље есеј онда ништа од овог горепоменутог није потребно.

 

21. Шта треба да садржи мотивационо писмо да би пријава била успешна?

У мотивационом писму кандидат ближе упознаје читаоце са својим квалитетима. На сваком конкурсу највише се цене следеће особине кандидата:

  • Добро познавање датог поља за које се пријављује
  • Мотивација, ентузијазам и озбиљна заинтересованост
  • Креативност и оригиналност
  • Способност решавања проблема и добро сналажење у новим ситуацијама
  • Способност да се спроведу планови и да се успешно изнесу истраживања, пројекти или тезе
  • Вештина писања и изражавања; Склад мисли и писане речи
  • Зрелост, емоционална стабилност и способност успешног превазилажења стреса и изазова
  • Вештине рада у групи и лидерства
  • Вештина адаптације, самосталност и самодовољност
  • Иницијатива
  • Одговорност
  • Посвећеност академским и пословним циљевима и здрава жеља за успехом

Кандидат треба да покуша да у писму представи своје врлине и да на тај начин убеди селекторе да је баш он/она права особа за дати конкурс. Горенаведене особине јесу оно што се тражи и кандидат мора да пронађе начин да се тако и представи, али то не сме бити пренаглашено или препотентно.

 

22. Да ли је неопходно да CV којим аплицирам за стипендију буде у Europass формату?

Иако правилима Еразмус+ програма Europass формат биографије није прописан као обавезан формат у коме се доставља CV приликом конкурисања за стипендију, многе високошколске установе (било да је реч о конкурсима за размене или заједничке мастер програме) захтевају или препоручују управо тај образац биографије с обзиром на његову препознатљивост широм Европе, доступност на преко 25 језика, прегледност и информативност. Коришћење овог обрасца, који је једноставан и лак за попуњавање, корисницима омогућава да јасно и прегледно представе своје компетенције, вештине и искуства, кроз описе радног искуства, квалификација (образовања), вештина стечених кроз формално образовање, радно искуство или неформалним путем, познавање језика, дигиталних компетенција и слично.

 

23. Како могу уживо да се уживо информишем о Еразмус+ стипендијама?

Више информација и одговоре на питања и недоумице о стипендираним мобилностима доступним кроз програм Еразмус+, за чије је спровођење и промоцију у Србији задужена Фондација Темпус, можете добити у нашем Информативном центру на адреси Теразије 39, први спрат, који је на располагању свим заинтересованима у периоду од 10 до 18 часова сваког радног дана. У наведеним терминима није неопходно претходно најављивање и заказивање. Уколико нисте у могућности да нас посетите, можете нас контактирати путем мејла info@tempus.ac.rs, или телефона (011 3342 430, опције 1 и 2). Kорисне информације о могућностима за стипендирање кроз програм Еразмус+ такође можете сазнати из наше брошуре Стипендије.

Последње модификовано: April 28, 2020



Публикације: