Često postavljena pitanja

Erazmus+ studentske razmene

1. Koji su uslovi za prijavu na Erazmus+ mobilnost?

2. Da li je moguće samostalno pronaći program na koji želim da odem na studentsku razmenu, a da od Erazmus+ programa za to dobijem stipendiju?

3. Kako mogu da se prijavim za studentsku razmenu u okviru Erazmus+?

4. Da li je potrebno da, osim prijavljivanja mom univerzitetu/visokoj školi za odlazak na Erazmus+ studentsku razmenu, dodatno apliciram za stipendiju, i kome?

5. Da li za prijavu na Erazmus+ razmene treba da imam određeni prosek?

6. Da li kao dokaz znanja jezika mogu da podnesem uverenje koje izdaje moj fakultet/univerzitet?

7. Kada su otvoreni konkursi za prijave za Erazmus+ razmene?

8. Da li Erazmus+ može da stipendira studentsku praksu u firmi u inostranstvu koju sam pronašao / na koju sam primljen?

9. Da li Erazmus+ nudi stipendije za doktorske studije?

10. Da li se mogu prijaviti za Erazmus+ razmene, ako sam prethodno već koristio stipendiju u okviru Erazmus Mundus Akcija 2 programa ili sam već bio na razmeni u okviru Erazmus+ programa?

 

 

Erazmus Mundus zajednički master programi

11. Za koje master programe u Evropi mogu da se prijavim da dobijem Erazmus+ stipendiju?

12. Da li je moguće dobiti stipendiju preko Erazmus+ programa ukoliko me je strani univerzitet već primio na master program?

13. Da li postoji mogućnost da katalog zajedničkih master programa bude dopunjen novim programima?

14. Da li je potreban formalni sertifikat o znanju stranog jezika pri apliciranju na ove programe?

15. Da li je potrebno imati diplomu završenog fakulteta u toku prijavljivanja?

16. Da li je moguće naknadno dostaviti uverenje o završenim osnovnim studijama?

17. Da li posedovanje master diplome otežava ili olakšava prilikom razmatranja moje prijave za EMJMD master i stipendiju?

18. Prijavljujem se za Erazmus Mundus zajednički master program, ali nisam siguran/sigurna da li je potrebno da se prijavim kao da sam iz programske ili partnerske zemlje?

 

Dodatne informacije

19. Šta je to motivaciono pismo?

 


 

1. Koji su uslovi za prijavu na Erazmus+ mobilnost?

Neophodno je da kandidat bude upisan (zaposlen) na visokoškolskoj instituciji koja ima potpisan Erazmus+ ugovor sa drugom visokoškolskom institucijom na kojoj će se mobilnost realizovati. Uz to, za odlaske na studentske razmene neophodno je da je student završio najmanje prvu godinu osnovnih studija pre prijavljivanja, dok taj uslov ne važi za mobilnost u svrhu obavljanja stručne prakse, koje je uz to moguće i u periodu do godinu dana nakon završetka studija (ukoliko se realizuje u nekoj od programskih zemalja). Svi ostali eventualni uslovi definišu se samim konkursom koji objavljuju visokoškolske institucije i putem kojeg se studenti (zaposleni) prijavljuju za mobilnost.

 

2. Da li je moguće samostalno pronaći program na koji želim da odem na studentsku razmenu, a da od Erazmus+ programa za to dobijem stipendiju?

Mobilnost u okviru Erazmus+ programa realizuje se isključivo na onim institucijama sa kojima visokoškolska institucija studenta (zaposlenog) u Srbiji ima potpisan Erazmus+ ugovor, te ne postoji mogućnost stipendiranog odlaska na druge programe van dostupnih mogućnosti. Spisak tih institucija najbolje je proveriti sa osobom zaduženom za međunarodnu saradnju matičnog fakulteta studenta (zaposlenog) ili u Kancelariji za međunarodnu saradnju matičnog univerziteta.

 

3. Kako mogu da se prijavim za studentsku razmenu u okviru Erazmus+?

Prijave za Erazmus+ mobilnosti vrše se putem javnih konkursa koje raspisuju visokoškolske institucije u Srbiji i koji bi trebalo da budu dostupni na sajtovima tih ustanova (pre svega na sajtovima univerziteta, akademija strukovnih studija i visokih škola, a ponekad i na sajtovima pojedinačnih fakulteta). U konkursu se uvek definišu najvažnije stavke i uslovi za ponuđenu mobilnost. Na prvom mestu je uvek istaknuto kome je namenjen konkurs (studentima ili osoblju ili i jednima i drugima), za koji nivo (godinu) studija i koje oblasti studija su razmene predviđene, a zatim se definišu trajanje perioda mobilnosti, potrebna dokumentacija, rok za prijavu, kriterijumi za odabir kandidata i sl.

 

4. Da li je potrebno da, osim prijavljivanja mom univerzitetu/ akademiji strukovnih studija/ visokoj školi za odlazak na Erazmus+ studentsku razmenu, dodatno apliciram za stipendiju, i kome?

Podnošenjem prijave matičnom univerzitetu/ akademiji strukovnih studija/ visokoj školi na konkursu za odlazak na studentsku razmenu u okviru Erazmus+ programa, automatski se prijavljujete i za Erazmus+ stipendiju. U nekim slučajevima, može se desiti da prijava studenta za razmenu bude prihvaćena, ali bez odobrene stipendije. Student koji prihvati mobilnost bez stipendije (tzv. Zero grant moblity), ima sva druga prava i obaveze koje imaju i studenti sa stipendijom.

 

5. Da li za prijavu na Erazmus+ razmene treba da imam određeni prosek?

Opštim pravilima Erazmus+ programa nije unapred predviđeno da je određeni prosek ocena na studijama uslov za učešće studenata u studentskim razmenama, već je samoj visokoškolskoj ustanovi (VŠU) koja raspisuje i sprovodi određeni konkurs ostavljena mogućnost da među uslove za prijavu i kriterijume za selekciju kandidata, eventualno uključi i određeni prosek ocena. Važno je imati u vidu da akademsko postignuće jeste važan, ali nije jedini kriterijum selekcije. O dodatnim informacijama i detaljima vezanim za konkretnu razmenu za koju ste zainteresovani, možete se informisati u kancelariji za međunarodnu saradnju univerziteta, ili kod osobe zadužene za međunarodnu saradnju Vašeg fakulteta.

 

6. Da li kao dokaz znanja jezika mogu da podnesem uverenje koje izdaje moj fakultet/univerzitet?

Preciznije informacije u vezi sa očekivanom neophodnom dokumentacijom koju je potrebno podneti na konkretnom konkursu za koji se interesujete, osim u samom tekstu konkursa, možete potražiti u kancelariji za međunarodnu saradnju svog univerziteta, budući da kao partnerska visokoškolska ustanova koja učestvuje u Erazmus+ projektu on sprovodi konkurs i propisuje preciznije uslove za prijavu i kriterijume odabira polaznika mobilnosti. To se odnosi i na strani jezik čije se znanje traži, propisani nivo znanja, kao i način na koji se ono dokazuje. Od studenta se traži znanje onog jezika na kome će slušati nastavu i polagati ispite, na nivou koji je za to neophodan. Nije redak slučaj da se konkursom ne zahteva podnošenje određenog međunarodno priznatog sertifikata, već da dovoljan dokaz bude uverenje koje izdaje sam matični univerzitet, na osnovu ispita iz datog jezika koji je kandidat položio u okviru redovnih studija.

 

7. Kada su otvoreni konkursi za prijave za Erazmus+ razmene?

Konkursi za mobilnost studenata i zaposlenih na visokoškolskim ustanovama u okviru Erazmus+ programa najčešće se otvaraju jedan semestar pre nego što će mobilnost biti realizovana. To praktično znači da se otvaranje konkursa za razmenu koja se npr. realizuje u letnjem semestru, može očekivati tokom zimskog semestra iste akademske godine. Konkurse raspisuju i sprovode matične ustanove iz Srbije (univerziteti, akademije strukovnih studija, visoke škole), a obično ih objavljuju na svojim internet stranicama (pre svega na sajtovima univerziteta, a neretko i određenih fakulteta čijim su studentima ili osoblju pojedinčani konkursi namenjeni).

 

8. Da li Erazmus+ može da stipendira studentsku praksu u firmi u inostranstvu koju sam pronašao / na koju sam primljen?

Program stipendiranja studentskih praksi kroz Erazmus+ koncipiran je na način da se prakse realizuju preko matične visokoškolske ustanove studenta. Preduslov koji mora biti ispunjen je da matični univerzitet u okviru Erazmus+ programa ima odobren projekat mobilnosti, u okviru koga su planirane studentske stručne prakse. Stoga se za preciznije informacije o konkretnim mogućnostima koje su Vam na raspolaganju možete obratiti Kancelariji za međunarodnu saradnju matičnog univerziteta, i/ili osobi zaduženoj za međunarodnu saradnju na matičnom fakultetu.

Inače, prilikom sprovođenja konkursa za Erazmus+ stipendirane studentske prakse namenjene svojim studentima, moguće je (mada to nije pravilo programa) da univerzitet predefiniše listu konkretnih mogućnosti za prakse tj. spisak partnerskih organizacija, ustanova i kompanija u inostranstvu koje njegovi studenti mogu izabrati da na njima realizuju praksu.

 

9. Da li Erazmus+ nudi stipendije za doktorske studije?

Aktuelni Erazmus+ program (2014-2020) ne nudi mogućnosti za celokupne doktorske studije. Mogućnosti namenjene istraživačima i studentima doktorskih i postdoktorskih studija, uključujući celokupne doktorske studije, dostupne su u okviru drugog programa Evropske unije – Horizont 2020 – koji je posvećen istraživanju i inovacijama, a posebno kroz njegov deo Mari Sklodovska Kiri. Za program Horizont 2020 u Srbiji je zaduženo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Za sva pitanja i nedoumice možete se obratiti nacionalnim kontakt osobama, čiji su kontakti dostupni na zvaničnom portalu programa Horizont 2020 za Srbiju.

Dodatno, u okviru evropskog portala Euraxess, koji pruža usluge informisanja i podrške istraživačima na univerzitetima, institutima i industriji, dostupne su informacije o mogućnostima za mobilnost istraživača ili dalji razvoj karijere.

Inače, u okviru Erazmus+ programa, studentima svih nivoa studija, uključujući doktorske, dostupna je mogućnost učešća u stipendiranim studentskim razmenama. U njima možete učestvovati ako visokoškolska ustanova (univerzitet, akademija strukovnih studija, visoka škola) na kojoj studirate ima ostvarenu saradnju i potpisan Erazmus+ ugovor o razmeni studenata sa partnerskom ustanovom u Evropi. Ovaj vid mobilnosti ne podrazumeva stipendiranje celokupnih doktorskih studija niti ima za ishod sticanje strane diplome, već razmenu u trajanju od 3-12 meseci (obično u trajanju od jednog semestra), nakon kojih se student vraća na matičnu visokoškolsku ustanovu.

 

10. Da li se mogu prijaviti za Erazmus+ razmene, ako sam prethodno već koristio stipendiju u okviru Erazmus Mundus Akcija 2 programa ili sam već bio na razneni u okviru Erazmus+ programa?

U oba navedena slučaja moguće je (ponovo) prijaviti se za stipendiranu studentsku razmenu i u okviru Erazmus+ programa, ali je važno da Vaš sveukupni boravak na studenstkim razmenama (računajući oba programa) ne bude duži od 12 meseci na istom nivou studija. Dakle, student koji je već boravio na razmeni u trajanju od npr. šest meseci (bilo kroz bivši program Erazmus Mundus – Akcija 2 ili aktuelni program Erazmus+), ima pravo da na istom nivou studija ponovo učestvuje u razmeni, u maksimalnom trajanju od šest meseci.

 

11. Za koje master programe u Evropi mogu da se prijavim da dobijem Erazmus+ stipendiju?

U okviru Erazmus+ programa svake godine na raspolaganju je oko stotinu master programa čiji je spisak, sa linkovima na informativnu stranicu svakog od njih, sadržan u katalogu Erazmus Mundus zajedničkih master programa (Erasmus Mundus Joint Master Degrees – EMJMD). Ove master programe zajednički sprovode konzorcijumi sastavljeni od više inostranih univerziteta, što za studente praktično znači da će u toku dve akademske godine (koliko EMJMD programi najčešće traju) studirati na najmanje dva, a najčešće tri univerziteta u različitim evropskim zemljama. Erazmus+ program stipendiranja celokupnih master studija koncipiran je tako da studentima omogućava stipendije za studiranje isključivo na nekom od unapred određenih master programa sa pomenutog spiska, pri čemu se prijavom za master program student automatski prijavljuje i za Erazmus+ stipendiju. Kroz program ne postoji mogućnost apliciranja samo za Erazmus+ stipendiju, u cilju studiranja na nekom master programu koji nije deo EMJMD kataloga.

 

12. Da li je moguće dobiti stipendiju preko Erazmus+ programa ukoliko me je strani univerzitet već primio na master program?

Erazmus+ program stipendiranja celokupnih master studija koncipiran je tako da studentima omogućava stipendije za studiranje na nekom od unapred određenih master programa koji su deo kataloga Erazmus Mundus zajedničkih master programa (Erasmus Mundus Joint Master Degrees – EMJMD), pri čemu se prijavom za master program student automatski prijavljuje i za Erazmus+ stipendiju. Dakle, kroz program nažalost nije na raspolaganju mogućnost apliciranja samo za Erazmus+ stipendiju, u cilju studiranja na master programu koji nije deo EMJMD kataloga.

Više informacija o drugim mogućnostima stipendiranja, za koje su nadležne druge organizacije i institucije, možete potražiti u odeljku ostale stipendije na našem sajtu, kao i u bazi obrazovnih mogućnosti www.obrazovanje.rs.

 

13. Da li postoji mogućnost da katalog zajedničkih master programa bude dopunjen novim programima?

Katalog Erazmus Mundus zajedničkih master programa ažurira se svake godine, jednom godišnje, obično u oktobru mesecu. Katalog tako ažuriranog sadržaja je važeći za konkurisanje za upis na master studije u narednoj akademskoj godini, i do sledeće godine (sledećeg konkursnog roka) ne dopunjava se novim master programima. Sadržaj kataloga, tj. lista dostupnih master programa, delimično se menja svake godine, tako što se manji broj programa (okvirno, oko jedne četvrtine) skida sa liste dostupnih programa i ustupa mesto odgovarajućem broju novih programa, dok većina programa iz prethodne godine ostaje dostupna i u narednoj.

 

14. Da li je potreban formalni sertifikat o znanju stranog jezika prilikom apliciranja na ove programe?

U najvećem broju slučajeva potrebno je da znanje jezika (i to najčešće engleskog) bude potvrđeno određenim sertifikatom. Ovaj zahtev zavisi od samog programa na koji se prijavljujete. Više informacija o zahtevima koji važe za svaki od programa možete pronaći na zvaničnom sajtu svakog konkretnih Erazmus Mundus master programa. Mada ne treba računati na tu mogućnost, koordinatori programa su u određenom broju slučajeva voljni da dozvole naknadno dostavljanje određenog dela konkursne dokumentacije, što se može odnositi i na sertifikate o znanju jezika na kojem se nastava izvodi (najčešće engleski). Svakako prilikom konkurisanja postavite ovo pitanje kontakt osobi navedenoj na sajtu odgovarajućeg master programa tj. pitajte je da li je moguća naknadna dostava takvog sertifikata i pod kojim uslovima.

 

15. Da li je potrebno imati diplomu završenog fakulteta u toku prijavljivanja?

Svaki program ima svoje kriterijume u pogledu zahteva za diplomom prilikom prijavljivanja. Neki master programi će Vam dozvoliti da prilikom prijavljivanja nemate završene osnovne studije i ostaviće Vam primereni rok da im dostavite uverenje o diplomiranju. Imajte na umu da ovaj rok nije dugačak – pre su u pitanju nedelje, nego meseci. U svakom slučaju, ukoliko u trenutku prijavljivanja ne ispunjavate ovaj zahtev najbolje je kontaktirati tzv. contact person odgovarajućeg Erazmus Mundus zajedničkog master programa.

Ono što je potrebno priložiti od dokumenata je najčešće i lista svih ispita sa ocenama, naravno prevedeno na engleski jezik.

 

16. Da li je moguće naknadno dostaviti uverenje o završenim osnovnim studijama?

Mada ne treba računati na tu mogućnost, u određenom broju slučajeva koordinator konkretnog programa, a to je univerzitet zadužen da se ispred konzorcijuma univerziteta koji zajedno sprovode master program bavi administrativnim pitanjima i konkursom, voljan je da dozvoli naknadno dostavljanje određenog dela konkursne dokumentacije. To se pre svega odnosi na diplomu ili uverenje o završenim osnovnim studijama, koje student svakako neće imati u trenutku prijavljivanja ako je na završnoj godini ili je apsolvent, kao i na sertifikat o znanju jezika na kojem se nastava izvodi. Kako biste saznali da li je to slučaj kod programa na koji nameravate da se prijavite, potrebno je da najpre pažljivo iščitate tekst konkursa, a takođe Vam je na raspolaganju kontakt osoba datog univerziteta-koordinatora programa kojoj možete izložiti svoju situaciju i pitati da li i pod kojim uslovima možete naknadno dostaviti sertifikat ili uverenje. Podatke kontakt osobe možete pronaći na sajtu samog programa, do koga se dolazi klikom na akronim datog master programa u katalogu Erazmus Mundus zajedničkih master programa.

 

17. Da li posedovanje master diplome otežava ili olakšava prilikom razmatranja moje prijave za EMJMD master i stipendiju?

Opštim uslovima za prijavljivanje na Erasmus Mundus zajedničke master programe nije unapred definisano da li posedovanje već stečenog zvanja i diplome mastera na bilo koji način utiče na ishod procesa selekcije kandidata koji se na ove programe prijavljuju. To, međutim, ne znači da konkretan master program, tj. konzorcijum visokoškolskih ustanova koji ga realizuju, ne može i ovaj kriterijum uvrstiti među kriterijume koji će se evaluirati prilikom izbora.

U tom smislu, najbolje je da u konkursu za konkretan program za koji ste zainteresovani, najpre pažljivo iščitate uslove za prijavu i kriterijume po kojima će se prijava vrednovati, a zatim se sa eventualnim dodatnim pitanjima i nedoumicama obratite direktno osobi za kontakt datog programa. Podatke kontakt osobe možete pronaći na sajtu samog programa, do koga se dolazi klikom na akronim datog master programa u katalogu Erazmus Mundus zajedničkih master programa.

 

18. Prijavljujem se za Erazmus Mundus zajednički master program, ali nisam siguran/sigurna da li je potrebno da se prijavim kao da sam iz programske ili partnerske zemlje?

Državljani Srbije se kao kandidati iz programske zemlje prijavljuju za master programe odobrene 2019. godine i nadalje, dok se kao kandidati iz partnerske zemlje prijavljuju za programe odobrene 2018. godine i ranije. Do podatka o godini kada je odobren master program možete doći klikom na pun naziv datog programa u katalogu Erazmus Mundus zajedničkih master programa.

 

19. Šta je to motivaciono pismo?

Motivaciono pismo je sastavni deo svake prijave za stipendije. Slanje biografije bez motivacionog pisma predstavlja nepotpunu prijavu i umanjuje Vaše šanse na datom konkursu.
Motivaciono pismo sadrži Vaše lično obraćanje onima koji su zaduženi za selekciju kandidata. Ono ima za cilj da kandidata predstavi u što boljem svetlu i da Vas približi ljudima koji vrše selekciju.

 

20. Kako napisati motivaciono pismo?

Motivaciono pismo jeste forma kraćeg eseja, često ne dužeg od 700-800 reči. Najbolji način da se sastavi motivaciono pismo jeste da se njegov sadržaj razdeli na više smisaonih celina od kojih svaka odgovara jednom delu Vaše biografije. Najvažnije oblasti koje pismo treba da obuhvati jesu kandidatovo obrazovanje, prethodne stipendije i nagrade, radno iskustvo i akademski i poslovni ciljevi. Ostale kategorije koje mogu biti važne pri pisanju motivacionog pisma jesu volonterski rad, istraživački projekti i prezentacije, učešće na seminarima i konferencijama, pripadnost studentskim organizacijama, poznavanje jezika i ostale veštine.

Na početku pisma je neophodno upoznati čitaoca sa temom. To se najčešće radi sa jednom ili dve rečenice u kojima se kandidat prvi put predstavlja i u kojima se naglašavaju one kategorije iz biografije koje su najbitnije za kandidata.

U razradi pisma treba biti jasan i precizan. Svaku celinu motivacionog pisma treba početi sa rečenicom koja uvodi u temu. Te rečenice su uvod u pasus i sadrže tzv. ključne reči.

Primeri:

  • I have always chosen challenging courses and had an excellent academic record.
  • My academic achievement is demonstrated by numerous scholarships I have received both at the high school and university level.
  • I have developed strong leadership skills, and know how to interact with a wide variety of other people while working several different jobs…
  • I have done a fair amount of community service including…
  • My independent research projects have strengthened my skills in laboratory work and developed in me an eye for details.
  • Tutoring has taught me to work diplomatically and successfully with a wide variety of students.
  • Summer school abroad has played a large role in shaping my view of others and of cultural differences.

Svaka informacija u pismu mora biti svrsishodna. Drugim rečima, mora postojati razlog zašto kandidat obaveštava o nekom svom iskustvu ili budućim planovima. Ako kandidat napiše da je bio praktikant u banci onda u nastavku mora da napiše i zašto je to bitno, npr. radom u banci sam stekao iskustvo, radne navike i upoznao sam način funkcionisanja velikog preduzeća.

Zatim, treba istaći svoje kvalitete, ali to mora biti argumentovano. Svaki kvalitet ili uspeh o kojem kandidat obaveštava čitaoce mora biti potkrepljen dokazima.
Na kraju motivaciono pismo treba zaključiti rečenicom koja je sinteza svega napisanog i koja ponovo stavlja akcenat na najvažnije vrline kandidata.

Takođe, bitno je obratiti pažnju na stil pisanja. Izbor reči je bitan jer treba naći balans između samopromocije i skromnosti. Pisac mora da pazi da izbegne preterivanja i klišee. Rečenice ne smeju biti preduge jer se time samo zbunjuje čitalac. Forma motivacionog pisma mora da bude jasna i smisaone celine jasno izdeljene. Ne treba zaboraviti ni tehničku stranu pisma, tj. pravopis, gramatika i punktuacija moraju biti pravilni.

U zavisnosti šta se traži od kandidata, neophodno je praviti razliku između pisma i eseja. Ako se na konkursu traži dostavljanje pisma onda se mora paziti na formu – pre uvoda obavezno je obraćanje čitaocu odgovarajućim izborom reči, npr. Dear Mr/Ms, i na kraju je potrebna odjava sa npr. Sincerely, Faithfully i slično. Ne sme se zaboraviti ni potpis kandidata. Ukoliko se na konkurs šalje esej onda ništa od ovog gorepomenutog nije potrebno.

 

21. Šta treba da sadrži motivaciono pismo da bi prijava bila uspešna?

U motivacionom pismu kandidat bliže upoznaje čitaoce sa svojim kvalitetima. Na svakom konkursu najviše se cene sledeće osobine kandidata:

  • Dobro poznavanje datog polja za koje se prijavljuje
  • Motivacija, entuzijazam i ozbiljna zainteresovanost
  • Kreativnost i originalnost
  • Sposobnost rešavanja problema i dobro snalaženje u novim situacijama
  • Sposobnost da se sprovedu planovi i da se uspešno iznesu istraživanja, projekti ili teze
  • Veština pisanja i izražavanja; Sklad misli i pisane reči
  • Zrelost, emocionalna stabilnost i sposobnost uspešnog prevazilaženja stresa i izazova
  • Veštine rada u grupi i liderstva
  • Veština adaptacije, samostalnost i samodovoljnost
  • Inicijativa
  • Odgovornost
  • Posvećenost akademskim i poslovnim ciljevima i zdrava želja za uspehom

Kandidat treba da pokuša da u pismu predstavi svoje vrline i da na taj način ubedi selektore da je baš on/ona prava osoba za dati konkurs. Gorenavedene osobine jesu ono što se traži i kandidat mora da pronađe način da se tako i predstavi, ali to ne sme biti prenaglašeno ili prepotentno.

 

22. Da li je neophodno da CV kojim apliciram za stipendiju bude u Europass formatu?

Iako pravilima Erazmus+ programa Europass format biografije nije propisan kao obavezan format u kome se dostavlja CV prilikom konkurisanja za stipendiju, mnoge visokoškolske ustanove (bilo da je reč o konkursima za razmene ili zajedničke master programe) zahtevaju ili preporučuju upravo taj obrazac biografije s obzirom na njegovu prepoznatljivost širom Evrope, dostupnost na preko 25 jezika, preglednost i informativnost. Korišćenje ovog obrasca, koji je jednostavan i lak za popunjavanje, korisnicima omogućava da jasno i pregledno predstave svoje kompetencije, veštine i iskustva, kroz opise radnog iskustva, kvalifikacija (obrazovanja), veština stečenih kroz formalno obrazovanje, radno iskustvo ili neformalnim putem, poznavanje jezika, digitalnih kompetencija i slično.

 

23. Kako mogu uživo da se uživo informišem o Erazmus+ stipendijama?

Više informacija i odgovore na pitanja i nedoumice o stipendiranim mobilnostima dostupnim kroz program Erazmus+, za čije je sprovođenje i promociju u Srbiji zadužena Fondacija Tempus, možete dobiti u našem Informativnom centru na adresi Terazije 39, prvi sprat, koji je na raspolaganju svim zainteresovanima u periodu od 10 do 18 časova svakog radnog dana. U navedenim terminima nije neophodno prethodno najavljivanje i zakazivanje. Ukoliko niste u mogućnosti da nas posetite, možete nas kontaktirati putem mejla info@tempus.ac.rs, ili telefona (011 3342 430, opcije 1 i 2). Korisne informacije o mogućnostima za stipendiranje kroz program Erazmus+ takođe možete saznati iz naše brošure Stipendije.

Poslednje modifikovano: April 28, 2020



Publikacije: