Први Француско-српски форум иновација, који су организаовале Амбасада Француске у Србији и Фондација Темпус, окупио је 13. априла у Музеју науке и технике више од 120 декана и продекана, директора истраживачких института и јавних установа, предузетника и истраживача.
Током уводног обраћања, Њ.Е. Пјер Кошар нагласио је важност евопске и хилатералне научне сарадње и алата које Француска користи како би подржала ову сарадњу, као што је програм Ибер Кириан Павле Савић и програм за научне боравке „IT makes S(ci)ENSE“. Представник ЕУ, Њ.Е. Емануел Жофре је, у свом говору, подсетио учеснике на ове иницијативе и изјавио да је „улагање у истраживање улагање у добробит грађана“.
Такође, ЕУ подржава Фонд за иновације и фонд за науку, и наставља да промовише научне размене путем програма HorizonEurope, Еразмус+ и COST. Заменик премијера, министар Бранко Ружић, честитао је организаторима на организацији Форума и нагласио да је Србија успешна на путу да постане предузетничка земља, пре свега уз помоћ отварање научно-технолошких паркова у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку.
Лик Жилиа, ко-аутор Сири (Apple), научни директор Реноа и светски признати стручњак за вештачку интелигенцију, одржао је уводну презентацију под називом „Вештачка интелигенција не постоји“. У свом излагању, подржао је став да не постоји и да не може постојати ништа осим увећане интелигенције, која је наставак људске интелигенције, коју је човек и створио, коју би требало уредити законом.
Амбасадор Француске и Лик Жилиа уручили су награде победницама Хакатона, који је Амбасада Француске организовала у сарадњи са удружењем АФА 12. априла у Музеју науке и технике. Четрнаест студенткиња и гимназијалки из Математичке гимназије у Београду и факултета ЕТФ и ФЕФА, радило је на предлозима за употребу вештачке интелигенције у области заштите животне средине у пољопривреди и индустрији.
Три округла стола, чији је модератор била Јелисавета Лазаревић (АФА, ФЕФА), а чија су тема биле области агрикултуре и дигиталне индустрије, окупила су кључне стручњаке из Србије и Француске. Ови стручњаци, својим различитим улогама, доприносе научној сарадњи и преносу иновација на тржиште. Овом приступу „Lab to market“, за који се панелисти залажу, потребна је подршка, пре свега јавних фондова, иноваторима већ на почетку њихове предузетничке каријере. Јелена Петровић (НТП Београд), Иван Ракоњац (Фонд за иновацију), Милица Ђурић-Јовичић (Фонд за науку), Лик Жилиа (Рено), и Кристијан Дибари (Народна инвестициона банка) позвали су младе Европљане да се прихвате овог подухвата. Матео Тонели (Национална агенција за истраживање и технологију) је представио ЦИФРЕ, који омогућава предузећима да финансира докторанте, што поспешује професионалну инсерцију истраживача, као и равнотежу између истраживачког рада и потреба тржишта рада. Владимир Црнојевић (Институт BioSense) и Марија Филиповић-Ожеговић подсетили су присутне на важност европских алата, као што су програми Еразмус+ и HorizonEurope, за подршку развоју истраживачког рада.
У послеподневном делу, трећи догађај у низу „Study in France – Work in Serbia“, посвећен студентима, ујединио је представнике српске дигиталне индустрије (Драган Стокић, Атос, и Наташа Шкрбић, Digital Serbia Initiative), са Стефаном Роа (француска школа за инжењере IMT Atlantique), како би заједно промовисали прилике за студије у Француској и прилике за запослење у Србији након тога, следећи принцип циркуларне миграције.
Станислас Пјере (директор ИФС) и Марија Филиповић-Ожеговић (управитељка Фондације Темпус), потписали су споразум о сарадњи између Француског института у Србији и Фондације Темпус, како би додатно оснажили активности промоције мобилности и вишејезичности код школа и универзитета.
Друга едиција Форума, планирана за пролеће 2023, биће посвећена квантичкој информатици и приликама за сарадњу између Србије и Француске у секторима „healthtech“ и биотехнологија.