U nastavku možete pronaći odgovore na najčešće postavljana pitanja u vezi sa podnošenjem prijava za Erazmus+ projekte u oblastima obrazovanja i mladih.
Питања и одговори о пројектима у области високог образовања
У случају да имамо технички проблем са Еразмус+ онлајн пројектном пријавом у области високог образовања шта можемо да урадимо?
Уколико имате техничких потешкоћа, замолићемо да направите снимке екрана (screen-shot) проблема и да заједно са описом проблема, бројем пројектне пријаве (Form ID) и називом организације доставите жалбу Групи за високо образовање путем имejла на higher-education@tempus.ac.rs. Уколико имате техничких потешкоћа уочи рока за предају пројеката, замолићемо да нас одмах контактирате путем телефона на 011 33 42 430 (опција 4).
Да ли је могуће подношење Еразмус+ децентралиозованих пројектних пријава ( КА1 Пројекти мобилности у области високог образовања и КА2 Партнерства за сарадњу у области високог образовања) на српском језику?
Да. Од 2019. године, Србија је постала трећа земља придружена Програму (програмска земља), тј. пуноправна чланица Еразмус+ програма. Више информација у уласку Србије у Еразмус+ програм можете пронаћи на овом линку.
Колики је укупни фонд за подршку Еразмус+ пројектима у Србији за актуелни конкурсни рок?
Информације о оквирним расположивим средствима се могу пронаћи у Еразмус+ брошури на овом линку.
Колико пројеката може да поднесе једна организација из Србије у оквиру актуелног Еразмус+ позива у области високог образовања?
За КА1 пројекте мобилности једна самостална високошколска установа (у складу са националним прописима: универзитет, академија или висока школа која није у саставу академије) подноси једну обједињену пројектну пријаву у позиву за 2021. за све планиране мобилности. У КА2 пројектима постоји ограничење које каже да исти конзорцијум може да једну пријаву поднесе само једној националној агенцији. Ако су у питању различите идеје, тј. различите пројектне пријаве, ово ограничење не постоји.
Молимо вас да при планирању пројеката имате у виду капацитете организације и време које је преостало до рока за пријаву.
Да ли постоји могућност да укључимо трошкове PCR тестова за учеснике мобилности у КА1 и КА2 пројектима и да ли би то водили под ставком ванредни трошкови?
Свесни смо да је услед пандемије корона вируса једно од ограничења/услова за улазак у одређене државе негативан PCR тест на присуство вируса COVID-19. Стога, Фондација Темпус подржава предлог буџетирање трошкова PCR тестова за све учеснике мобилности у области младих путем буџетске ставке Ванредни трошкови (Exceptional costs) и да опишете зашто је тестирање неопходно за спровођење мобилности.
Где можемо пронаћи презентације са инфо-дана и радионица за припрему Еразмус+ пројеката за актуелни позив?
Све презентације за инфо-дана и радионица су доступне на овом линку.
Које земље могу да учествују у Еразмус+ програму и
који је статус Србије?
Земље чланице Еразмус+ програма су првенствено европске државе, али и све остале земље света, у одређеном капацитету. Све чланице Програма се деле на државе чланице ЕУ, треће земље придружене Програму и треће земље које не учествују пуноправно у Програму.
Државе чланице ЕУ и треће земље придружене Програму (чланице ЕУ и још шест земаља: Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Турска и Србија) могу да учествују у свим деловима Програма, а треће земље које не учествују пуноправно у Програму (све друге земље подељене по регионима) имају ограничено учешће у Програму.
Србија је пуноправна чланица програма Еразмус+ од 2019. године и има статус треће земље придружене Програму, што значи да установе и организације из Србије могу да се пријављују за све врсте пројеката у улози координатора и партнера, као и државе чланице Европске уније.
Да ли је на Еразмус+ пројектима дозвољено учешће придружених партнера?
Да. То могу бити партнери из јавног или приватног сектора који доприносе спровођење пројектних задатака/активности али се не сматрају корисницима и не добијају средства из буџета одобрених Еразмус+ пројеката.
Колико најмање поена мора да има наш пројекат како би Еразмус+ пројекат ушао у разматрање?
Пројекат прво мора да прође процес формалне прихватљивости како би се проверило да је пројекат предат у року и да ли садржи све неопходне информације и документацију. Након тога, сваки предлог пројекта се оцењује на неколико основа.
За КА131 пројекте мобилности не постоје квалитативни критеријуми селекције, већ се расподела броја мобилности врши пропорционално величини установе која конкурише (броја студената и броја запослених).
За КА171 пројекте мобилности критеријуми селекције су: квалитет пројектног дизајна и сарадње (највише 40 поена), релевантност стратегије (највише 40 поена), утицај и ширење информација (највише 20 поена).
За КА220 пројекте Партнерства за сарадњу у области високог образовања, критеријуми селекције су: (1) релевантност пројекта (највише 30 поена), (2) квалитет дизајна пројекта и његове имплементације (највише 20 поена), (3) квалитет пројектног тима и договора о сарадњи (највише 20 поена), и (4) утицај пројекта (највише 30 поена).
Да би КА171 и КА220 пројекат био узет у разматрање, мора да буде оцењен са најмање 60 поена. Уз то, пројекат мора добити барем половину од максималног броја поена из сваке наведене категорије.
Да ли је могуће мењати податке у КА1 online апликационом формулару након подношења пројектне пријаве?
Да, могуће је мењати податке у истом апликационом формулару након подношења пројектне КА131 и Ка171 пријаве и поново поднети пројектну пријаву, све до званичног затварања рока. Уколико мењате податке након подношења пројектне пријаве, важно је имати на уму да апликациони формулар чува најновије податке преко старијих и уколико поново подносите пројектну пријаву, аутоматски је ажурира. Уколико буде поднесено више верзија једне пројектне пријаве, евалуатори оцењују само пријаву која је најновија.
Да ли постоји техничко упутство за попуњавање КА1 online пријавног формулара?
На овом линку су доступна упутства Европске комисије за попуњавање пројектних формулара намењених различитим пројектима.
Такође, за сва додатна упутства можете се обратити Групи за високо образовање Фондације Темпус путем имејла higher-education@tempus.ac.rs.
Да ли постоје помоћни материјали за разраду КА2 пројектне пријаве?
На овом линку можете наћи презентације са радионица за писање КА2 пројеката у области високог образовања које Вам могу бити од помоћи у изради пријаве.
Такође, за саветовање пројектних пријава можете се обратити Групи за високо образовање Фондације Темпус путем имејла higher-education@tempus.ac.rs.
Да ли је потребно слати оригинале мандатних писама или су само скенирани примерци довољни?
Довољни су скенирани/електронски примерци, али је неопходно да сачувате оригинале уколико вам буду тражени на увид од стране Фондације Темпус.
Ко ће квалитативно оцењивати Еразмус+ пројекте у Србији?
КА171 и КА220 пројекте ће оцењивати спољни независни оцењивачи.
Да ли уместо Даљинара (Distance Calculator) програма Еразмус+ можемо да користимо неки други начин прорачуна удаљености у оквиру активности мобилности?
У програму Еразмус+ допринос путним трошковима је могућ само до висине предвиђене Даљинаром; према томе, ово је једини алат који је дозвољено користити за прорачун доприноса путних трошкова од стране програма Еразмус+.
Како могу пронаћи партнере из иностранства за пројекат у области високог образовања?
Партнере за пројекте, како из иностранства тако и из Србије, можете пронаћи путем платформе са до сада подржаним пројектима на овом линку, коришћењем различитих филтера за претрагу. Такође, можете учествовати на међународним активностима (семинарима, обукама, конференцијама и др.) у оквиру Training and Cooperation Activities (TCA) активности. Више информација на следећем линку.
Колико рокова за предају пројеката постоји у оквиру актуелног позива?
Све информације о роковима у области високог образовања можете пронаћи на следећем линку.
Где могу да нађем документацију позива за подношење пријава за Еразмус+ пројекте у актуелном позиву?
Документација Општег позива доступна је на интернет презентацији Еразмус+ програма у Србији, на следећем линку.
Да ли било која високошколска установа може да поднесе пројекат у области високог образовања?
У оквиру Еразмус+ програма, високошколске установе из држава чланица Европске уније и трећих земаља придружених Програму, укључујући и Србију, морају бити носиоци важеће Еразмус повеље за високо образовање. За ову врсту акредитације, која је предуслов за учешће у свом деловима програма намењеним високом образовању, могу да конкуришу акредитоване самосталне високошколске установе (универзитети, академије и високе школе које нису у саставу академија).
Да ли факултет може да поднесе пројекат у области високог образовања?
Факултети свакако учествују у Програму као реализатори активности, али пријаву морају предати на нивоу универзитета у чијем су саставу.
Ко су учесници са смањеним могућностима у Еразмус+ програму који су у фокусу КА1 пројеката мобилности у области високог образовања?
- Еразмус+ програм настоји да у периоду 2021−2027. омогући учешће ширем спектру организација и већем броју учесника. С тим у вези, програм истиче инклузивност као један од кључних и најважнијих приоритета и настоји да промовише једнаке могућности и приступ у свим својим активностима. Организацијама и учесницима са смањеним могућностима, програм ставља на располагање механизме и ресурсе који ће их учинити доступним разноврсном кругу учесника.
Приликом осмишљавања својих пројеката и активности, организације би требало да имају инклузиван приступ са циљем да помогну у решавању различитих препрека с којима се учесници са смањеним могућностима суочавају и које им могу ометати учешће: - инвалидитет и хендикеп (физичка, ментална, интелектуална или сензорна оштећења);
- здравствени проблеми (тешке и хроничне болести);
- економске препреке (низак животни стандард, ниска примања, зависност од система социјалне заштите, дуготрајна незапосленост, сиромаштво);
- географске препреке (појединци из удаљених, руралних или неразвијених области);
- препреке повезане са системима образовања и обука (појединци који рано напуштају школу и одрасли полазници с ниским квалификацијама, који су уписани на неке од програма за одрасле) и
- културолошке разлике (појединци с мигрантским или избегличким статусом, људи који припадају националној или етничкој мањини, корисници знаковног језика).
Циљне групе за инклузију у оквиру Еразмус+ програма можете пронаћи на следећој страници.
Програм пружа додатну финансијску подршку установама које у своје пројектне активности укључују појединце са смањеним могућностима и на тај начин омогућава њихово несметано учешће.
Питања и одговори о пројектима у области општег, стручног и образовања одраслих
KA1 пројекти
Шта може да се плати средствима из индивидуалне подршке? Да ли можемо да платимо нпр. одлазак у музеј, излет и сл.?
Индивидуална подршка се користи за трошкове смештаја, исхране, локалног превоза и дневница за време активности мобилности. Ова сума је фиксна. Све остале трошкове можете да покријете из буџетске линије – организациона подршка. Информације које се тичу прерасподеле (из једне буџетске линије у другу) се налазе у Вашем уговору. Из индивидуалне подршке могу да се плате улазнице за музеје и слични трошкови који су у функцији спровођења мобилности.
Да ли приликом подношења пројектне пријаве треба да се поставе још нека документа поред Декларације о истинитости података?
У фази подношења пријаве, потребно је да се постави само Декларација о истинитости података, док остала документа можете да доставите накнадно.
Шта подразумева DoH? Да ли мора да буде електронски потписан или може да се потпише и ручно?
Declaration on Honour је Изјава о истинитости података које наводите у својој пројектној пријави. Њу потписује овлашћенo лице институције и може да буде потписана електронски или својеручно. Када скенирате овај документ, све стране морају да буду комплетне, као и печат институције и потпис законског заступника, односно валидан електронски потпис.
Да ли је приликом подношења пријаве за краткорочни пројекат мобилности неопходно да, до затварања рока, у портфолио наше организације додамо и документа Financial Identification и Legal entity?
Поменута документа можете да приложите и након подношења пријаве. Једини документ који сте обавезни да попуните приликом подношења пријаве је Declaration on Honour.
Да ли можете да нам објасните процедуру попуњавања документације и писања пројекта?
Што се тиче документације, пријаве се подносе попуњавањем електронских формулара које можете да пронађете на следећем линку. У оквиру самог формулара, постоје документа која је потребно да преузмете, попуните и поново поставите у формулар, као што је Declaration on Honour. Њих можете да пронађете у делу Annexes у формулару.
У фази смо писања пројекта KA220 ─ партнерства за основне школе, па нас занима да ли Declaration on Honour потписујемо само ми као координатори или шаљемо и партнерима, пошто нисмо нашли Mandate у апликацији?
Declaration on Honour потписује само законски заступник установе која је координатор пројекта, у овом случају ─ Ви. Што се тиче мандатних писама, они могу да се преузму када се у формуларима оде на део Annexes, али се опција за то појављује тек након што се унесу детаљи за партнере. Мандате можете да предате заједно са апликацијом, али можете то да урадите и касније, уколико пројекат буде одабран за финансирање.
Да ли је у новом циклусу финансирања дошло до измена у врсти обавеза које школе преузимају уколико пројекат буде одобрен будући да сада Declaration on Honour има пет страна, а ранији документ је имао само једну страну текста? У којој мери је ово типски документ и на који начин повлачи са собом правне последице?
Ради се о типском документу који је неопходно да потпишу све организације приликом подношења пријаве. Declaration on Honour има исту сврху као и документ у претходном конкурсном циклусу. Он представља додатни вид заштите којим се гарантује да ће се све активности у оквиру пројекта обављати у складу са правилима која су прописана у Програмском водичу, те да су сви подаци који су достављени/унети истинити, а појединачно како је дефинисано ставкама 1 до 9 самог документа (између осталог, да апликант поседује капацитете да реализује пројекат, да је финансијски стабилан, да није био укључен у преварне радње, итд.).
Шта значи Blended Mobility Activity?
Уколико означите Blended Mobility Activity, то значи да сте одабрали могућност да комбиновано одржите активност ─ виртуелно и уживо.
Шта треба да предузмемо када приликом попуњавања пројектне пријаве не функционише опција Hand over?
Погледајте упутство на следећем линку.
Постоји део за Request editing/Hand over. Уколико сте пратили упутство и након тога Вам се јављају исти проблеми, обавестите нас како бисмо контактирали IT службу Европске комисије и решили проблем.
Да ли је изводљиво да ученици имају два пратиоца из школе на пракси у предузећу у граду у који иду на мобилност, а да наставници саму мобилност имају у неком другом периоду и да ли ће то имати негативан ефекат приликом бодовања саме пријаве?
Када је у питању мобилност ученика и организација пратње, можете да организујете праксу за планирани број ученика и послати двоје колега као пратњу. Из имејла се не види да ли је то двоје од пет планираних колега за које сте планирали job shadowing, или двоје потпуно других колега из школе. Уколико само два наставника могу да оду на job shadowing, за остале можете да организујете одлазак на курс. Само је потребно да наведете да су онда ваше активности мобилности пракса, посматрање на радном месту и курс. Требало би да истражите колико је курс који сте планирали јединствен и да ли, за сваки случај, постоји замена у некој другој држави. Краткорочни пројекти мобилности могу да трају максимално 18 месеци. У складу са планираним временом, можете да спроведете праксу, па нешто касније курс. Евалуатори ће на основу Ваше пројектне пријаве, описаних циљева, планова и активности оценити колико је реалистично трајање Вашег пројекта.
Да ли је за пријаву за краткорочне пројекте мобилности потребан Европски развојни план и да ли треба да га приложимо у оквиру пројекта?
Од нове генерације програма (2021─2027) се не инсистира на Европском развојном плану за пројекте мобилности као што је то до сада био случај. Он је замењен Еразмус планом који је део пријаве установа за акредитацију. Међутим, уколико је он већ донет на нивоу школе, можете да се позовете на њега у оквиру пријаве и приложите га у оквиру анекса, али нисте у обавези да то урадите. Свакако је важно да у тексту пријаве објасните због чега пријављујете пројекат и како се он уклапа у Ваш развојни план.
Шта је потребно да би се добила Еразмус акредитација?
На следећем линку се налазе правила конкурисања и пријаве за акредитације. Конкурс за акредитације се објављује сваке године, а крајњи рок за ову годину можете пронаћи на страници Календар рокова. Систем акредитација подразумева прелазак са принципа спровођења и конкурисања за појединачне пројекте на стратешко планирање и развијање институционалних капацитета. Да би се поднела пријава за Еразмус акредитације, потребно је да образовне установе поднесу Еразмус план, за период 2─5 година, којим ће се обавезати на спровођење висококвалитетних активности мобилности у оквиру развоја своје организације. Овај план представља стратегију интернационализације, која би требало да се заснива на дугорочним потребама установе у погледу међународне сарадње.
Приликом уношења података може да се укуца број учесника, трајање мобилности у данима, удаљеност у километрима, број пратилаца (што ми немамо, али је активно) и ништа више. Буџет се не генерише аутоматски, нема цена курсева, организационе, индивидуалне или било какве подршке, као ни осталих трошкова. Уколико се проблем убрзо не отклони, мораћемо да пошаљемо тако попуњену апликацију. Да ли је то у реду?
Потребно је да:
- ажурирате активност како би се поново израчунао буџет;
- упишете други број учесника у сваком одељку mobility flow (курс 01, курс 02) и затим вратите на првобитни број;
- иницирањем прерачунавања активност ће бити ажурирана и валидна.
Како да у самом формулару, у одељку Background, одредимо тип организације? Регистровани смо у АПР-у као удружење, а област остваривања циљева нам је образовање. Када изаберемо non-governmental/association, отвара се додатно поље у коме нема конкретног избора за делатност ─ образовање. Ми смо мислили да одаберемо опцију Other па да наведемо циљеве наше организације.
Наш савет је да одаберете опцију non-governmental/association, а потом Other и да наведете да сте активни у сектору образовања. Имајте у виду да када одаберете NGO, под Main sector of activity имате понуђену и опцију Providing learning activities, such as summer universities, language courses ─ можда Вам се то уклапа у активности.
Приликом попуњавања пројектне пријаве за кракорочну мобилност односно одлазак на курс у области образовања одраслих, ако је number of participants=5, да ли је accompanying person плус 1 или спада у тих 5?
Accompanying person је + 1, не један од тих 5. Ако сте већ унели број учесника, а нисте унели accompanying person у поље које је за то намењено, можете да погледате износ индивидуалне подршке за тих пет учесника. Када унесете accompanying person, видећете да ће остати пет учесника плус један код accompanying person, а износ за индивидуалну подршку ће се повећати.
Коју дестинацију рачунамо за travel трошкове ако се седиште организације која држи обуку налази у Љубљани, а курс се одржава у Бечу?
За трошкове путовања рачунајте дестинацију у којој ће се одржати курс (у Вашем случају, Беч).
Шта су прихватљиви, а шта неприхватљиви трошкови у оквиру KA1 пројеката?
Прихватљиви трошкови су сви трошкови који имају за циљ остваривање пројектне идеје: трошкови превоза, индивидуалне подршке (смештаја, исхране, дневница/џепарца), организационе подршке и, у зависности од одабраних активности, трошкови курса и припремних посета. Језичка подршка је доступна за мобилност запослених која је дужа од 31 дана и за индивидуалне мобилности ученика. Уколико је пројектом планирано учешће особа са смањеним могућностима, доступна је и инклузивна подршка. Детаљније о свакој буџетској линији можете да прочитате у Еразмус+ програмском водичу.
Пројекат са којим намеравамо да конкуришемо се односи на образовање жена (образовање одраслих) у руралним подручјима. Колико полазника по групи треба да има свака група и у колико општина (руралних места) треба да се изводи ова настава?
Број учесника зависи од типа пројекта за који аплицирате. Претпостављамо да мислите на KA1 краткорочне пројекте мобилности и, у том случају, максималан број учесника у активностима мобилности је 30. Будући да од Ваших пројектних циљева, исхода и генералног плана пројекта зависи где ћете све спроводити активности, на Вама је да одлучите.
У образовању за одрасле, осим мобилности, постоји могућност похађања курсева. Да ли су то исти курсеви као и за опште образовање или постоји нешто друго?
Тако је, постоји пројектна активност похађања курсева за одрасле. У складу са темом пројекта, организационим потребама и циљевима ћете пронаћи одговарајући курс. О могућностима учешћа на KA1 пројектима у области образовања одраслих можете да прочитате више на следећем линку, а курсеве можете да пронађете на платформи School Education Gateway (кључне речи за претрагу у Вашем случају су образовање одраслих). Поред тога, на платформи Епале можете да потражите партнере за пројекат. О овој платформи и њеним могућностима прочитајте више на нашем сајту.
Конкурисаћемо за краткорочну мобилност наставника. Да ли можете да нам помогнете и прегледате пројектну пријаву?
Саветујемо Вам да нам пошаљете питања односно нацрт пројектне пријаве благовремено, најкасније неколико дана пре истека рока за подношење пријаве, како бисте добили одговор на време.
Приликом уношења новог курса и потребних елемената у Project objectives, не могу да додам још један циљ. Да ли да допишем нови у оквиру броја 1?
Требало би да засебно унесете појединачне циљеве. Када унесете први и „скролујете“ на дно формулара, у доњем десном углу би требало да Вам се појави плаво поље на коме пише +Add objectives. Покушајте поново, сликајте екран и пошаљите нам слику проблема уколико и даље не будете могли да додате циљ.
Уколико је обележена једна особа пратилац (за дете које похађа наставу по ИОП-у) у регуларним Travel трошковима, на шта се онда односи Inclusion Support?
Inclusion Support добијате у оквиру организационе подршке уколико обележите да у пројекту учествује особа са смањеним могућностима. Овај вид подршке је јединични трошак, односно сума је фиксна (100 евра по учеснику) и намењена је трошковима у вези са организацијом активности мобилности за учеснике са смањеним могућностима. Међутим, уколико је за овог учесника потребна додатна подршка, потражујте и додатна средства за стварне трошкове који су неопходни да би овај учесник могао да буде део пројекта. Уколико сте за особу у пратњи учесника са смањеним могућностима обележили Travel и Individual Support, за њих не можете да потражујете Inclusion Support, а јединични трошак ће свакако бити урачунат.
Пошто Linguistic Support опција за децу не постоји, да ли да оставим 0 persons for linguistic support?
Језичка подршка је доступна само за учеснике дугорочних мобилности односно мобилности у трајању дужој од 31 дана, па ту ставите 0.
Да ли у дисеминацију може да спада куповина нпр. 10 тематских књига или енциклопедија у вези са темом пројекта за школску библиотеку и да ли може да се налепи налепница (лого, и др.) са напоменом да је набавка обезбеђена средствима ЕУ фондова кроз пројекат?
У оквиру дисеминације се очекује ширење резултата пројекта у оквиру установе и шире. Из средстава добијених за организациону подршку можете да финансирате материјале и алате који су Вам неопходни за спровођење активности припреме, спровођења пројекта и ширење пројектних резултата.
Ако постоји могућност да неко од учесника из личних разлога није у могућности да учествује у пројекту, да ли је процедура иста односно, да ли можемо интервјуом сами да одаберемо кандидате?
Уколико долази до значајније промене профила учесника, неопходно је да поднесете Захтев за мање измене. На пример, ако педагога мењате педагогом, то је у реду. Међутим, ако педагога мењате наставником језика, потребно је да поднесете захтев. Молимо Вас, прочитајте нашу страницу са често постављаним питањима.
KA2 пројекти
Каква је структура буџета пројекта по врстама трошкова, јер то још не видимо у онлајн формулару (темплејт би било идеално да добијемо у Excel формату)?
Посебан шаблон односно темплејт за буџет не постоји. Што се тиче структуре буџета за мала партнерства, повежите циљеве, активности и очекиване резултате у кохерентну целину. Пројектна пријава мора да има јасну пројектну временску линију са очекиваним датумом завршетка главних активности. Што сте детаљнији са информацијама о буџету, евалуатори ће боље моћи да процене сваку активност и њихову повезаност. Буџет мора да има листу планираних активности и колики део средстава сте наменили за сваку активност појединачно. Ово је тип партнерства који подстиче нове учеснике са нешто мање искуства и једноставније је аплицирање. Потребно је да се руководите активностима када попуњавате формулар и покушате да реално процените трошкове. Модел финансирања подразумева да имате две потенцијалне опције за укупни грант, тзв.lump sums (паушалне буџете) од 30 000 или 60 000 евра. Треба да одаберете једну од ове две предефинисане суме на основу свих планираних активности и резултата које желите да постигнете.
Да ли за велико партнерство могу да се пријаве партнери из Србије, Црне Горе и Македоније или мора један од три партнера да буде из земаља ЕУ?
Пројекти партнерстава за сарадњу или неформално ”велика партнерства”, подразумевају минимум три организације из три различите земље ЕУ или треће земље придружене програму (у које, поред Норвешке, Исланда, Лихтенштајна, Турске, Северне Македоније, спада и Србија). Ова врста пројеката је усмерена на сарадњу организација из ових земаља. Организација из треће земље која није придружена Програму може да буде само партнер на пројекту, и то уколико може да докаже да они својим учешћем на пројекту доносе додатну вредност. Имајући ово у виду, Ваши партнери из Црне Горе, која не спада у земље придружене Програму, могли би евентуално да учествују као четврти члан конзорцијума, али свакако Вам је потребан још један партнер или из земље ЕУ или треће земље придружене програму како бисте имали минимум за конзорцијум. Партнер из Црне Горе би морао да покаже коју додатну вредност доноси његово учешће у пројекту.
Да ли можемо да добијемо линк за листу пројеката који су реализовани раније?
Одобрене пројекте из 2018, 2019. и 2020. можете да погледате овде.
Питање : Колики је укупан буџет за мала партнерства у сектору образовања одраслих?
Буџет за мала партнерства у сектору образовања одраслих је 120 000 евра за 2022. годину.
Колики је буџет у еврима у РС за подручје KА2 за пријаву пројеката?
Износе средстава предодређене за различите секторе можете да видите на страни 9 Брошуре за 2023. годину.
Да ли постоји пројекат за „велика партнерства” у области образовања одраслих?
У оквиру образовања одраслих постоје:
- Пројекти мобилности: краткорочни пројекти мобилности и пројекти мобилности за акредитоване организације и
- Партнерства у области образовања одраслих ─ мала партнерства и партнерства за сарадњу у области образовања одраслих.
Можда Вам је неко помињао партнерства за сарадњу као „велика партнерства”, али то свакако није формални назив и све информације које се тичу овог типа пројеката у водичу можете да пронађете под називом ”cooperation partnerships”. Више информација о овим пројектима можете да пронађете на нашој веб-страници овде.
На које се конкретно организације односи ставка ─ „Организације које пружају формално и неформално образовање одраслих”, неформално образовање је све, зар не?
Програмски водич управо тако дефинише организације у области образовања одраслих, те је Ваша интерпретација исправна. Требало би да се водите доступним информацијама у Водичу и тако процените да ли су Ваше активности у складу са њиховом препоруком. Пројекти мобилности и пројекти партнерстава у области образовања одраслих су доступни организацијама које пружају формално и неформално образовање одраслих.
Чиме и како се доказују „доказане активности у спровођењу активности у области образовања одраслих”?
Ваша организација би требало да има континуитет спровођења активности у овој области, односно да су оне део Вашег редовног рада. Не морате их посебно доказивати, али би требало у опису рада своје организације да наведете колико дуго се бавите неком темом у области одраслих, као и које су то конкретно активности.
Да ли за пројекте KА2 за образовање одраслих могу да конкуришу приватни пружаоци услуга образовања за одрасле?
Да, свакако можете да конкуришете за KA2 пројекте у области образовања одраслих. На нашем сајту можете да пронађете више информација о партнерствима у области образовања одраслих путем овог линка.
Интересује ме да ли се плаћа вебинар који одржава Фондација Темпус и која је цена.
Учешће на вебинару и на свим осталим догађајима (радионице, семинари, конференције) које организује Фондација Темпус је потпуно бесплатно. Потребно је само да попуните регистрациони формулар.
Да ли можете да нам помогнете у вези са добијањем PIC броја?
Што се тиче PIC броја, уколико планирате да се Ваша установа пријављује само за децентрализоване пројекте (пројекти мобилности и партнерстава чије се пријаве подносе Фондацији Темпус), онда Вам PIC број није потребан, већ само OID. Уколико желите да региструјете и PIC број за своју установу, више о томе можете да прочитате на нашем сајту, на следећем линку, као и да контактирате наше колеге из Инфо центра на 3342-430, опција 1 (9 ─ 17h) и добијете даље инструкције.
Заинтересовани смо за KA2 пројекте у општем образовању односно партнерства за сарадњу и у фази смо осмишљавања пројектне идеје. Да ли можете да нам укажете на шта да обратимо пажњу?
Ево неколико корисних ресурса док размишљате о пројектној идеји:
- Erasmus Plus Project Results Platform можете да приступите преко следећег линка, а у оквиру ове платформе можете да претражујете до сада одобрене пројекте, што Вам може помоћи у формирању идеје.
- Европска платформа за школско образовање (European
School Education Platform) повезује запослене у школским и предшколским установама широм Европе са циљем да им омогући да заједнички осмишљавају и спроводе пројекте, размењују идеје и примере добре праксе, повезују ученике и обогаћују наставу. Регистрација се од 2022. године се врши преко EU Login сервиса Европске комисије, када је некадашњи портал School Education Gateway постао European School Education Platform. EU Login налог је јединствени систем идентификације за приступање различитим платформама и алатима Европске комисије путем исте имејл адресе и лозинке. У оквиру одељка Strategic Partnerships на сајту School Education Gateway можете да претражите понуде различитих организација које траже партнере за различите врсте пројеката. Ово Вам може бити корисно уколико одлучите да се најпре опробате у улози партнерске организације.
Поред тога, на располагању су Вам снимци овогодишњих Инфо дана (снимак за KA2 пројекте у области општег образовања), наш сајт, Брошура за 2023. годину и Водич.
Имамо проблем са попуњавањем апликационог формулара за Еразмус+ КА220 SCH пројекат. Приликом попуњавања Transnational Project Meeting не можемо да одаберемо Македонију као Country of Venue будући да се не појављује као опција. Да ли је исти случај и за Multiplier Events?
У падајућем менију се налази опција The Republic of North Macedonia.
Да ли је могуће да у апликацији у Organisational Support и Course Fees ми упишемо број или сама апликација рачуна? Да ли треба да покушавамо да отварамо та поља док систем не учита број? Не можемо да променимо податке ─ стоји 0, као и код Course Fees, Unit Costs и Course Fees, Grant?
Прослеђујемо Вам упутства како да поступите у овом случају:
- Подносилац захтева треба да освежи активност ради поновног израчунавања буџета.
- Да бисте то урадили, потребно је да ставите различит број учесника у сваки Mobility Flow ID (нпр. CRS-01, CRS-02) у панелу сваке појединачне активности, а затим вратите првобитни број учесника.
- Ово ће покренути поновни обрачун и активност ће бити ажурирана и важећа. Ако не успе, избришите активност и попуните поново.
Да ли сада можемо, без обзира на то што је предлог пројекта послат, да унесемо као прилог Анекса још један документ и да ли након уноса треба поново да поднесемо пројектну пријаву или је промена аутоматски коригована и постала саставни део документа који смо послали дан раније? У разговору сте напоменули да није проблем да се врше корекције у документу и након предаје све до краја рока предвиђеног за слање.
Можете да допуњујете (едитујете) пријаву све док траје рок за подношење пријава.
Да ли се под Green Travel подразумева само ако током целог пута нпр. користимо воз? Ако део пута идемо авионом а део возом, да ли то спада у Green Travel?
„Зелено путовање” се односи на путовање у којем се као главни начин превоза користи средство са малим емисијама и то за главни део путовања у односу на укупну дистанцу.
Пошто планирамо Green Travel путовање аутобусом, у које трошкове спадају трошкови смештаја и оброка за недељу дана за возаче аутобуса: Exceptional Costs или Travel трошкове?
Уколико планирате путовање аутобусом, уговорите превоз и финансирајте га из буџетске линије за путне трошкове (Travel) у оквиру које добијате средства за покривање путних трошкова за све учеснике мобилности и особе у пратњи уколико их има.
Да ли ученици у оквиру групне мобилности могу да добију Europass?
Пожељно је да сваки учесник мобилности добије Europass документ којим се валидирају исходи учења на мобилности. На следећем линку можете да прочитате све о Europass сертификату.
Да ли одређена средства треба да се исплате партнерској организацији (школи) у коју идемо на job shadowing будући да су нам запослени поставили питање финансирања активности током наше посете?
Не морате, али уколико желите, можете да намените одређена средства у те сврхе. Вама се средства за job shadowing обезбеђују како бисте покрили своје трошкове путовања и смештаја и организационих трошкова у које нпр. спада путно осигурање или трошкови дисеминације након job shadowing-a.
Питања и одговори о пројектима у области младих
У случају да имамо технички проблем са Еразмус+ електронском пројектном пријавом у области младих шта можемо да урадимо?
Уколико имате техничких потешкоћа, замолићемо да направите снимке екрана проблема и да заједно са описом проблема, бројем пројектне пријаве (Form ID) и називом организације доставите жалбу Групи за младе путем мејла на youth@tempus.ac.rs. Уколико имате техничких потешкоћа уочи рока за предају пројеката, замолићемо да нас одмах контактирате путем телефона на 011 33 42 430 (опција 5).
Да ли је могуће подношење Еразмус+ децентрализованих пројектних пријава ( КА152 и КА153 Пројекти мобилности у области младих, КА154 Пројекти за активно учешће младих и КА2 пројекти Партнерства за сарадњу у области младих и Мала партнерства у области младих) на српском језику?
Да. Од 2019. године, Србија је постала програмска земља, тј. пуноправна чланица програма Еразмус+. Више информација у уласку Србије у Еразмус+ програм можете пронаћи на овом линку.
Колики је укупни фонд за подршку Еразмус+ пројектима у Србији за 2022. годину?
Информацију о оквирном расположивим средствима се могу пронаћи у Еразмус+ брошури на овом линку (страна 9.).
Колико пројеката може да поднесе једна организација у оквиру Еразмус+ позива у области младих за 2022. годину?
У КА1 пројектима не постоји ограничење броја Еразмус+ пројеката у области младих које једна организација из Србије може да поднесе. У КА2 пројектима постоји ограничење које каже да исти конзорцијум може поднети једну пријаву само једној националној агенцији. При планирању пројеката имајте у виду капацитете Ваше организације и време које је преостало до рока за пријаву.
Да ли постоји могућност да укључимо трошкове ПЦР тестова за учеснике мобилности у КА1 и КА2 пројектима и да ли бисмо то водили под ставком ванредни трошкови?
Свесни смо да је услед пандемије корона вируса једно од ограничења/услова за улазак у одређене државе негативан ПЦР тест на присуство вируса COVID-19. Стога, Фондација Темпус подржава предлог буџетирање трошкова ПЦР тестова за све учеснике мобилности у области младих путем буџетске ставке Ванредни трошкови (Exceptional costs) уколико можете да докажете да је тестирање неопходно за спровођење мобилности.
Где можемо пронаћи презентације са инфо-дана и радионица за припрему Еразмус+ пројеката који су одржани почетком 2022. године?
Све презентације за инфо-дана и радионица су доступне на овом линку.
Шта су то програмске а шта партнерске земље?
Програмске земље су земље чланице ЕУ и земље изван ЕУ са којима је Европска комисија склопила одговарајући споразум и које у потпуности учествују у програму Еразмус+ (очекује се да то и даље буду Северна Македонија, Исланд, Лихтенштајн, Норвешка, Турска и Србија). Партнерске земље су оне које учествују само у одређеним деловима програма Еразмус+ (као партнери или подносиоци пројекта), сходно правилима која дефинише Европска комисија. То су пре свега земље региона који окружују Европску унију, али и све друге земље света.
Да ли је на Еразмус+ пројектима дозвољено учешће придружених партнера?
Да. То могу бити партнери из јавног или приватног сектора који доприносе спровођењу пројектних задатака/активности, али се не сматрају корисницима и не добијају средства из буџета одобрених Еразмус+ пројеката.
Који је минимум поена који мора имати наш Еразмус+ пројекат како би ушао у разматрање?
Пројекат прво мора да прође процес формалне прихватљивости како би се проверило да је пројекат предат у року и да ли садржи све неопходне информације и документацију. Након тога, сваки предлог пројекта се оцењује на неколико основа.
За КА1 пројекте, узимају се у обзир следећи критеријуми: (1) релевантност пројекта (највише 30 поена), (2) квалитет дизајна пројекта (највише 40 поена) и (3) квалитет управљања пројектом (највише 30 поена).
За КА2 пројекте Партнерства за сарадњу у области младих, категорије су: (1) релевантност пројекта (највише 30 поена), (2) квалитет дизајна пројекта и његове имплементације (највише 20 поена), (3) квалитет пројектног тима и договора о сарадњи (највише 20 поена), и (4) утицај пројекта (највише 30 поена).
Да би пројекат био узет у разматрање, мора да буде оцењен са најмање 60 поена. Уз то, пројекат мора добити барем половину од максималног броја поена из сваке наведене категорије.
Да ли је могуће мењати податке у КА1 електронском формулару након подношења пројектне пријаве?
Да, могуће је мењати податке у истом пријавном формулару након подношења пројектне пријаве и поново поднети пројектну пријаву, све до званичног затварања рока. Уколико мењате податке након подношења пројектне пријаве, важно је имати на уму да пријавни формулар чува најновије податке и да је, уколико поново подносите пројектну пријаву, аутоматски ажурира. Уколико буде поднешено више верзија једне пројектне пријаве, евалуатори оцењују само пријаву која је најновија.
Да ли постоји техничко упутство за попуњавање КА1 електронског формулара?
На овом линку су доступна упутства Европске комисије за попуњавање пројектних формулара намењених различитим пројектима. Додатно, препоручујемо да погледате упутства за попуњавање КА1 Еразмус+ пријавних формулара за пројекте мобилности у области младих.
Да ли је потребно слати оригинале партнерских писама или су само скенирани примерци довољни?
Довољни су скенирани/електронски примерци, али је неопходно да сачувате оригинале уколико вам буду тражени на увид од стране Фондације Темпус.
Ко ће оцењивати Еразмус+ пројекте у Србији?
Пројекте ће оцењивати спољни независни оцењивачи.
Да ли уместо Калкулатора удаљености (Distance Calculator) програма Еразмус+ можемо да користимо неки други начин прорачуна удаљености у оквиру активности мобилности?
У програму Еразмус+ допринос путним трошковима је могућ само до висине предвиђене Калкулатором удаљености. Према томе, ово је једини алат који је дозвољено користити за прорачун доприноса путних трошкова од стране програма Еразмус+.
Како можемо да пронађемо партнере из иностранства за пројекат у области младих?
Партнере за пројекте, како из иностранства тако и из Србије, можете пронаћи путем платформе за проналажење партнера САЛТО Ресурсних центара – ОТЛАС, којој можете приступити пратећи следећи линк. Такође, можете учествовати на међународним активностима (семинарима, обукама, конференцијама и др.) у оквиру Training and Cooperation Activities (TCA) активности. Више информација на следећем линку.
Колико рокова за предају пројеката постоји у оквиру позива за 2022. годину?
Више информација о роковима у области младих можете пронаћи на следећем линку.
Где можемо да пронађемо документацију позива за подношење пријава за Еразмус+ пројекте за 2022. годину?
Документација Општег позива доступна је на интернет презентацији Еразмус+ програма у Србији, на следећем линку.
Да ли неформалне групе младих могу да поднесу пројекат у оквиру позива за 2022. годину и који су услови?
У оквиру Еразмус+ програма настављена је могућност учешћа неформалних група младих у својству подносилаца пројекта, као и у својству партнера на пројекту. Неформалну групу младих чини најмање четворо младих људи између 13 и 30 година која нема статус правног лица у складу са важећим националним законским оквирима. Један од чланова групе, који има најмање 18 година, преузима улогу представника и преузима одговорност у име неформалне групе.
Да ли у оквиру КА1 пројекта мобилности у области младих можемо да планирамо припремну посету (Preparatory Visit)?
У оквиру новог Еразмус програма у области младих, припремна посета је
могућа у омладинским разменама и од 2022. године и у оквиру мобилности омладинских радника. Она се организује пре почетка саме мобилности како би се изградило поверење и разумевање између партнерских организација и договорили административни и оперативни детаљи. Припремна посета се реализује у земљи где је планирана мобилност и (често) у самом месту и објекту где ће мобилност бити реализована.
Да ли основна школа може да поднесе предлог пројекта за омладинску размену?
Школе из Србије могу да поднесу КА1 пројекат Oмладинске размене у оквиру
позива за 2022. годину. Пројектне активности се планирају ван школског курикулума и током размене се косите технике неформалног учења.
Да ли омладински лидери који воде омладинске размене морају да буду акредитовани за то?
Омладинског лидера бира сама организација која је партнер на пројекту и не мора да буде сертификован. Омладински лидер мора да буде пунолетна особа која има искуство у раду са младима, а може бити и старији од 30 година.
Ко су млади са смањеним могућностима у Еразмус+ програму који су у фокусу КА1 пројеката мобилности у области младих?
То су млади који су у односу на своје вршњаке у мање повољној ситуацији због социјалних разлога (вероисповест, етничка припадност, сексуално опредељење, млади без родитеља, особе са зависношћу), економских разлога (нижи животни стандард, сиромаштво), здравствених (хронична обољења), географских (забачене, напуштене, сеоске средине), културалних (имигранти, избеглице, мањинске групације), образовних (млади са потешкоћама у учењу, без формалних квалификација, млади који су прекинули школовање), хендикепа (менталног, физичког, сензорног), или других разлога. За учеснике из ових категорија је могуће буџетирати додатна средства за подршку инклузији (више о томе можете пронаћи на овом линку).
Да ли за учешће у волонтерским активностима организација треба да има Ознаку квалитета?
Да, све организације партнери на волонтерској активности (бивши ЕВС) морају имати ознаку квалитета (Quality Label). Напомињемо да је акредитација потребна као предуслов само за волонтерске пројекте у оквиру Европске иницијативе за солидарност (European Solidarity Corps) где организације/институције из Србије у овом моменту нису у могућности да подносе пројектне пријаве, али могу да буду партнери. Више о акредитацији прочитајте на овом линку.
Ко спроводи акредитацију тј. лиценцирање за Ознаку квалитета (Quality Label) у Србији?
Процес акредитације спроводи САЛТО Ресурсни центар за Југоисточну Европу у сарадњи са спољним тимом акредитора.
Да ли можемо да повећамо број волонтера које примамо након што смо добили Ознаку квалитета?
Могуће је. За сваки захтев за повећање броја волонтера за који је организација или институција акредитована можете се обратити САЛТО Ресурсном центру за Југоисточну Европу.
