U okviru KA1 projekata mobilnosti organizacije aktivne u oblasti obrazovanja odraslih imaju mogućnost da pošalju svoje zaposlene, kao i polaznike na period stručnog usavršavanja u neku od država članica EU ili trećih zemalja pridruženih Programu. Ovim projektima se podržava internacionalizacija, kao i jačanje kapaciteta organizacija.
Koji su ciljevi KA1 projekata mobilnosti?
Neki od glavnih ciljeva KA1 projekata u oblasti obrazovanja odraslih su:
- Podrška učesnicima u sticanju znanja, veština i kompetencija;
- Promovisanje vrednosti inkluzije i različitosti, tolerancije i građanskog učešća, kao i promovisanje znanja o evropskom nasleđu i različitosti;
- Podrška razvoju profesionalnih mreža širom Evrope;
- Unapređenje kvaliteta formalnog, informalnog i neformalnog obrazovanja odraslih u Evropi u cilju sticanja ključnih kompetencija, osnovnih veština (jezička i matematička pismenost, digitalne veštine) i drugih životnih veština u skladu sa strateškim dokumentima EU;
- Proširivanje ponude obrazovnih mogućnosti u obrazovanju odraslih kroz profesionalizaciju edukatora i izgradnju kapaciteta organizacija aktivnih u oblasti obrazovanja odraslih;
- Izgradnja kapaciteta organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih kako bi sprovodili visokokvalitetne projekte mobilnosti;
- Povećanje učešća u aktivnostima obrazovanja odraslih bez obzira na starosnu dob i društveno-ekonomske prilike odraslih naročito pružanjem podrške za učešće organizacijama koje rade sa osobama sa smanjenim mogućnostima, organizacijama koje nemaju iskustva u Programu, kao i organizacijama u lokalnim zajednicama;
- Podizanje svesti i razumevanje drugih kultura i zemalja učesnika;
- Uspostavljanje saradnje s drugim organizacijama u Evropi i jačanje evropske dimenzije u podučavanju i učenju.
Koju ulogu mogu imati ustanove koje prijavljuju KA1 projekat?
Ustanove iz Srbije mogu imati ulogu koordinatora projekta (podnosioca projektne prijave) i ulogu partnera na projektu.
Većina ponuđenih tipova aktivnosti u okviru KA1 projekata mobilnosti se odnose na odlazne mobilnosti. To znači da organizacija iz Srbije koja prijavljuje projekat šalje svoje zaposlene ili polaznike na stručno usavršavanje u inostranstvu. Međutim, postoje mogućnosti i za dolazne mobilnosti, što znači da ustanove iz Srbije koje prijavljuju projekat mogu da traže finansiranje i za učesnike koji bi došli iz inostranstva.
Cilj dolaznih mobilnosti je isti kao i za odlazne: jačanje kapaciteta i međunarodne saradnje ustanove koordinatora projekta.
U ovom slučaju, ustanove ne moraju da podnose svoj projekat, već imaju ulogu domaćina za učesnike iz drugih zemalja. To znači da je ustanova iz Srbije partner nekoj drugoj ustanovi iz Evrope koja prijavljuje projekat i ustanova iz Srbije je odgovorna za primanje učesnika mobilnosti i za ponudu i organizaciju programa aktivnosti.
Koje vrste KA1 projekata postoje?
Pre nego što se prijavite, potrebno je da odaberete vrstu KA1 projekata mobilnosti.
Ova vrsta projekata omogućava ustanovama koje se prijavljuju da organizuju različite aktivnosti mobilnosti za zaposlene i polaznike tokom perioda od 6 do 18 meseci. Ovo je najbolji izbor za ustanove koje se prvi put prijavljuju na projekte u okviru programa Erazmus+.
Ova vrsta projekata je namenjena ustanovama koje poseduju Erazmus akreditaciju u oblasti obrazovanja odraslih. Ovo je poseban način na koji se akreditovanim ustanovama omogućava da dobijaju finansiranje za duži period organizovanja mobilnosti i sprovođenja strategije internacionalizacije, koja bi trebalo da se zasniva na potrebama i dugoročnim međunarodnim planovima. Sredstva za akreditovane organizacije će biti ograničena.
Sve organizacije koje planiraju da redovno organizuju mobilnosti u dužem vremenskom periodu mogu se prijaviti za Erazmus akreditaciju. Prethodno iskustvo u programu nije neophodno da bi se organizacija prijavila za akreditaciju. Više informacija o rokovima i načinu prijave možete pronaći na našem sajtu.
Koji su tipovi aktivnosti mogući u okviru projekata?
Ovde možete videti tipove aktivnosti (odlaznih mobilnosti) koje su dostupne i zajedničke za obe vrste projekata mobilnosti.
- Posmatranje na radnom mestu u trajanju od 2 do 60 dana;
- Držanje nastave u trajanju od 2 do 365 dana;
- Kursevi i treninzi u trajanju od 2 do 30 dana. Sredstva koja pokrivaju cenu kursa su ograničena na ukupno 10 dana po učesniku.
Pored fizičke mobilnosti, zaposleni će imati mogućnost i kombinovanja fizičke i virtuelne mobilnosti. U tom slučaju, minimum i maksimum trajanja se odnosi na komponentu fizičke mobilnosti.
- Grupna mobilnost odraslih polaznika u trajanju od 2 do 30 dana, sa najmanje 2 polaznika po grupi. Kvalifikovani treneri iz organizacije koja šalje polaznike moraju biti u pratnji polaznika tokom trajanja aktivnosti. Program aktivnosti za polaznike bi trebalo da bude usmeren na ključne kompetencije odraslih polaznika, inkluziju, digitalnu i ekološku održivost, kao i na dimenziju građanskog učešća u skladu sa Programom.
- Kratkoročna mobilnost odraslih polaznika u trajanju od 2 do 29 dana.
- Dugoročna mobilnost odraslih polaznika u trajanju od 30 do 365 dana. Odrasli polaznici mogu da provedu određeni period kod organizacije domaćina kako bi unapredili znanja i veštine. Program učenja može da uključuje kombinaciju različitih formalnih, informalnih, neformalnih metoda, uključujući učenje na času, učenje zasnovano na radu, posmatranje na radnom mestu i druge inovativne pristupe.
Odrasli polaznici koji imaju pravo učešća u mobilnosti mogu biti svi polaznici programa i kurseva za obrazovanje odraslih, bilo da je reč o formalnim i neformalnim oblicima obrazovanja. Izuzimaju se odrasli polaznici koji su na programima za stručno obrazovanje i obuke (a koje su pokrivene drugim delom programa Erazmus +). Takođe se isključuju polaznici aktivnosti koje za cilj imaju zabavu, turizam i druge aktivnosti slobodnog vremena.
Pored fizičke mobilnosti, odrasli polaznici će imati mogućnost i kombinovanja fizičke i virtuelne mobilnosti. U tom slučaju, minimum i maksimum trajanja se odnosi na komponentu fizičke mobilnosti.
Za dolazne mobilnosti na raspolaganju su sledeći tipovi aktivnosti:
- Gostovanje pozvanih stručnjaka u trajanju od 2 do 60 dana. Ustanove mogu pozvati edukatore, nastavnike i stručnjake iz inostranstva koji bi doprineli, na primer, usavršavanju metoda nastave u ustanovi koja ih poziva i prima;
- Prihvatanje nastavnika na period obuke. Ustanova koja prijavljuje KA1 projekat može biti domaćin za nastavnike na praksi/obuci. Organizacija domaćin može potraživati sredstva za organizaciju aktivnosti, dok bi troškovi putovanja i individualne podrške trebalo da budu pokriveni od strane organizacije koja šalje učesnike mobilnosti. Organizacija koja šalje učesnike može takođe potraživati sredstva kroz Erazmus+ program.
- Pripremne posete partnerskoj ustanovi pre same mobilnosti. Ove posete nisu samostalne aktivnosti, već predstavljaju podršku u organizaciji mobilnosti zaposlenih ili polaznika. Ove posete se odnose na posebne situacije poput pripreme učesnika sa smanjenim mogućnostima ili pripreme dugoročnih mobilnosti. Ne odnose se na pripremu za odlazak na kurs ili obuku za zaposlene.
Kome i kada se podnose prijave za projekte mobilnosti?
Projektne prijave se podnose Fondaciji Tempus do 20. februara 2024. godine u 12 časova po srednjoevropskom vremenu.
Pravila finansiranja
Sredstva koja se dobijaju za projekte mobilnosti se odnose na sledeće troškove:
- organizaciona podrška,
- individualna podrška,
- troškovi puta,
- pripremne posete,
- podrška za učesnike sa smanjenim mogućnostima i za osobe u pratnji gde je to neophodno,
- cena kursa,
- jezička podrška,
- vanredni troškovi.
Detaljnije informacije o svakoj od ovih stavki možete naći u Programskom vodiču.
Erazmus standard kvaliteta
Za sprovođenje svih aktivnosti u okviru KA1 projekata mobilnosti mora da se poštuje Erazmus standard kvaliteta koji podrazumeva određeni način sprovođenja izbora i pripreme učesnika mobilnosti, vrednovanja i priznavanja ishoda učenja, kao i promovisanja projektnih rezultata.
Posebno važno je da ustanove u okviru svojih projekata podstiču inkluziju, ekološku održivost (prvenstveno se misli na upotrebu slabih zagađivača kada je u pitanju odabir prevoza za različite aktivnosti) i digitalno obrazovanje, građansko učešće, kao i razvoj ključnih kompetencija.
