Partnerstva za saradnju u oblasti visokog obrazovanja

Ovi projekti omogućavaju organizacijama da steknu iskustva u međunarodnoj saradnji i da ojačaju svoje kapacitete, ali i da proizvedu inovativne rezultate. 

Koje vrste aktivnosti se mogu sprovesti u sklopu ovih projekata?
 

Organizacije imaju fleksibilnost u izboru najbolje kombinacije aktivnosti koja doprinosi postizanju ciljeva projekta u odnosu na njegov obim i srazmerno kapacitetima partnerstva. Ove aktivnosti se mogu odnositi na sprovođenje projektnih aktivnosti (koje mogu uključivati sastanke, događaje umrežavanja, radne sesije za razmenu praksi i razvijanje rezultata, uz uključivanje zaposlenih i polaznika i slično), upravljanje projektom promociju projektnih rezultata. 

Da li postoje propisane oblasti ili teme kojima se ovi projekti bave?
 

Od projekata se traži da uokvire svoj rad jedan ili više prioriteta, koje na godišnjem nivou propisuje Evropska komisija, te da ih odaberu u fazi prijave. 

U konkursnom roku 2021, partnerstva za saradnju moraju se baviti minimalno jednim prioritetom sa liste koju možete naći u nastavku stranice. 

Pored toga, nacionalne agencijenadležne za Erazmus+ program, imaju mogućnost da identifikuju jedan ili više ovih evropskih prioriteta kao posebno relevantne u nacionalnom kontekstu. 

Ko može da učestvuje u projektu?
 

Bilo koja javna ili privatna organizacija iz programskeili partnerske zemlje*može učestvovati kao učesnik projekta. Podstiče se učešće različitih aktera u skladu sa postavljenim prioritetima i ciljevima projekta. 

Sve visokoškolske ustanove iz programskih zemalja koje učestvuju na projektu u oblasti visokog obrazovanja moraju biti nosioci važeće Erazmus povelje za visoko obrazovanje (ECHE). 

*Programske zemlje su države članice Evropske unije, kao i Srbija, Norveška, Island, Lihtenštajn, Severna Makedonija i Turska. 

**Partnerske zemlje su sve države sveta izuzev programskih zemalja. 

Ko može da podnese projektnu prijavu?
 

Kao podnosilac prijave, odnosno koordinator projekta, može nastupiti bilo koja ustanova iz programske zemlje koja učestvuje na projektu. U jednom konkursnom roku, isti konzorcijum može predati jednu projektnu prijavu na nivou svih nadležnih nacionalnih agencija. 

Da li postoji propisan broj partnerskih organizacija na projektu?
 

Minimalni sastav konzorcijuma čine najmanje tri organizacije iz tri različite programske zemljeMaksimalni broj partnerskih organizacija nije propisan.

Projekti bi generalno trebalo da budu usmereni na saradnju organizacija iz programskih zemalja. Organizacije iz partnerskih zemalja mogu biti partneri (ne i koordinatori) na projektu ako je moguće dokazati da njihovo učešće donosi dodatnu vrednost od ključnog značaja za projekat. 

Da li se mogu uključiti i dodatni partneri bez formalne veze sa projektom?
 

Osim punopravnih partnera, koji su formalno uključeni u projekat (koordinator i partnerske ustanove), mogu biti uključene i druge organizacije koje mogu da doprinesu realizaciji projekta ili da podrže njegovu promociju ili održivost. Ovi partneri bi bili nazvani ,,pridruženi partneri i njihovu ulogu je potrebno obrazložiti u samoj prijavi, međutim, oni ne nose ugovornu obavezu i ne dobijaju finansiranje Erazmus+ programa za ove aktivnosti. 

Koliko traju projekti Partnerstva za saradnju u visokom obrazovanju?
 

Projekti mogu trajati od 12 do 36 meseci, a dužinu bira podnosilac prijave u fazi prijave projekta. 

Kome se podnosi prijava?
 

Prijava se podnosi Nacionalnoj agenciji nadležnoj za Erazmus+ program u zemlji podnosioca prijave. Ukoliko predajete prijavu u Srbiji, nadležna agencija je Fondacija TempusPrijava se podnosi elektronskim putem kroz propisani elektronski formular na platformi. 

Izuzetak su projektne prijave kod kojih je podnosilac prijave takozvana evropska nevladina organizacija. U ovim slučajevima, prijava se podnosi Izvršnoj agenciji. Termin evropska nevladina organizacija se odnosi na formalno priznate organizacije koje su sačinjene iz tela/sekretarijata koji se nalazi u nekoj od programskih zemalja i najmanje devet nacionalnih ogranaka u programskim zemljama.   

Koji je propisani budžet za ovu vrstu projekata?
 

Iznos namenskih bespovratnih sredstava koji može biti dodeljen partnerstvima za saradnju koje podržavaju nacionalne agencije iznosi od 100 000 do 400 000 evra. 

Za partnerstva za saradnju koje podržava Izvršna agencija, finansijska podrška se dodeljuje u obliku paušalnih iznosa od  120 000, 250 000 ili 400 000 evra. 

Kada je rok za podnošenje projektnih prijava?
 

Poziv za konkursni rok 2021. za projektne predloge u oblasti obrazovanja, obuka i mladih, uključujući i projekte u oblasti visokog obrazovanja koji se podnose nadležnim nacionalnim agencijama, biće otvoren do 20. maja 2021. godine u podne, tjdo 12 časova po srednjeevropskom vremenu.  

Poziv za konkursni rok 2021. za projektne predloge u oblasti obrazovanja, obuka i mladih u koordinaciji evropskih nevladinih organizacija, koji se podnose Izvršnoj agenciji u Briselu, biće otvoren do 20. maja 2021. godine tj. do 17 časova po srednjeevropskom vremenu. 

Više informacija o partnerstvima za saradnju u oblasti visokog obrazovanja možete da pronađete u Erazmus+ programskom vodiču na sajtu Evropske komisije 

Prioriteti za KA2 partnerstva za saradnju

 

  • Inkluzija i različitost u svim oblastima obrazovanja, obuka, omladine i sporta: Program će podržati projekte koji promovišu socijalnu inkluziju i imaju za cilj poboljšanje pristupačnosti za ljude sa smanjenim mogućnostima, uključujući osobe sa invaliditetom i osobe sa migrantskim poreklom, kao i osobe koje žive u ruralnim i udaljenim oblastima, osobe koje se suočavaju sa socijalno-ekonomskim poteškoćama ili bilo kojim drugim potencijalnim izvorom diskriminacije na osnovu pola, rasnog ili etničkog porekla, religije ili uverenja, invaliditeta, starosti ili seksualne orijentacije. Ovi projekti bi trebalo da pomognu u rešavanju prepreka sa kojima se suočavaju ove grupe u pristupu mogućnostima koje nudi program, kao i u doprinosu stvaranju inkluzivnog okruženja koje neguje jednakost i jednakopravnost i koje odgovara potrebama šire zajednice. 
  • Životna sredina i borba sa klimatskim promenama: Program ima za cilj da u svim sektorima podrži podizanje svesti o izazovima po pitanju životne sredine i klimatskih promena. Prioritet će biti dat projektima usmerenim na unapređenje kompetencija u različitim sektorima od značaja za održivost, razvoj zelenih strategija i metodologija sektorskih veština, kao i nastavnim planovima i programima orijentisanim ka budućnosti, koji bolje ispunjavaju potrebe pojedinaca. Program će takođe podržati testiranje inovativnih praksi kako bi pripremio učenike, studente, zaposlene i omladinske radnike da postanu istinski nosioci promena (npr. ušteda resursa, smanjenje potrošnje i rasipanja energije, kompenzacija emisije ugljeničnog otiska, odabir održivih izbora hrane i načina transporta itd.). Prioritet će takođe biti dat projektima koji – kroz obrazovanje, obuke, omladinske i sportske aktivnosti – omogućavaju promene u ponašanju prema individualnim potrebama, navikama u potrošnji i načinu života; razvijaju kompetencije nastavnika i obrazovnih lidera i podržavaju strategije organizacija u pogledu ekološke održivosti. 
  • Rad na digitalnoj transformaciji kroz razvoj digitalne spremnosti, prilagodljivosti na promene i kapaciteta: Program će podržati planove digitalne transformacije osnovnog, srednjeg, stručnog obrazovanja i obuka (VET), visokoškolskih ustanova i institucija za obrazovanje odraslih. Prioritet će biti dat projektima čiji je cilj povećanje kapaciteta i spremnosti institucija za efikasan prelazak na digitalno obrazovanje. Program će podržati svrsishodnu upotrebu digitalnih tehnologija u obrazovanju, obukama, omladinskom radu i sportu, za svrhe podučavanja, učenja, ocenjivanja i angažovanja. Ovo uključuje razvoj digitalnih pedagogija i stručnosti u korišćenju digitalnih alata za nastavnike, uključujući pomoćne tehnologije, kao i stvaranje i inovativnu upotrebu digitalnih obrazovnih sadržaja. Takođe, uključuje razvoj digitalnih veština i kompetencija čitavog stanovništva kroz odgovarajuće programe i inicijative. Posebna pažnja biće posvećena promovisanju rodne ravnopravnosti i rešavanju razlika u odnosu na pristup i upotrebu nedovoljno zastupljenih grupa. Program će dalje podržati upotrebu evropskih okvira digitalnih kompetencija prosvetnih radnika, građana i organizacija. 
  • Zajedničke vrednosti, građanski angažman i učešće: Program podržava aktivno građanstvo i etiku u celoživotnom učenju; podstiče razvoj socijalnih i interkulturnih kompetencija, kritičkog mišljenja i medijske pismenosti. Prioritet će biti dat projektima koji nude mogućnosti za učešće ljudi u demokratskom životu, društvenom i građanskom angažovanju kroz aktivnosti formalnog ili neformalnog učenja. Fokus će takođe biti na podizanju svesti i razumevanju konteksta Evropske unije, posebno u pogledu zajedničkih vrednosti EU, principa jedinstva i različitosti, kulturnog identiteta, kulturne svesti i socijalnog i istorijskog nasleđa. 
  • Promovisanje međusobno povezanih sistema visokog obrazovanja: Program će imati za cilj jačanje strateške i strukturirane saradnje između visokoškolskih ustanova kroz: a) podršku razvoju i testiranju različitih vrsta modela saradnje, uključujući saradnju u virtuelnom i kombinovanom formatu i upotrebu različitih digitalnih alata i mrežnih platformi; b) pospešivanje mobilnosti primenom automatskog uzajamnog priznavanja kvalifikacija i ishoda učenja i ugrađivanjem mobilnosti u nastavne planove i programe; c) podršku visokoškolskim ustanovama da primene bolonjske principe i alate za poboljšanje mobilnosti za sve.
  • Stimulisanje inovativnih praksi učenja i podučavanja: suočavanje sa društvenim izazovima kroz podršku: a) razvoju ishoda učenja i nastavnih planova i programa usmerenih na studente koji bolje ispunjavaju potrebe učenika pri učenju i smanjuju neusklađenost veština, a istovremeno su relevantni za tržište rada i za šire društvo; b) razvoju, testiranju i primeni fleksibilnih puteva učenja i modularnog dizajna kurseva (part-time, onlajn ili kombinovanih) i odgovarajućih oblika ocenjivanja, uključujući razvoj onlajn ocenjivanja; c) promovisanju celoživotnog učenja u visokom obrazovanju, uključujući i olakšavanje započinjanja, validacije i priznavanja kratkih blokova obuka koji vode ka mikrokredencijalima d) primeni transdisciplinarnih pristupa i inovativnih pedagogija kao što su obrnuto učenje, međunarodno zajedničko onlajn učenje i učenje zasnovano na istraživanju; e) uključivanju održivog razvoja u sve nastavne planove i programe za studente u svim disciplinama i na svim nivoima.
  • Razvijanje STEM/STEAM metoda u visokom obrazovanju, posebno učešća žena u STEM-u: ovaj prioritet podržava razvoj i primenu STEM programa u visokom obrazovanju, sledeći STEAM pristup; promovisanje učešća žena u STEM poljima studija, posebno u inženjerstvu, IKT-u i naprednim digitalnim veštinama; razvoj programa vođenja i mentorstva za studente, posebno devojke i žene, da bi se bavili STEM i IKT poljima studija i zanimanjima; negovanje rodno osetljivih praksi obrazovanja i obuke u STEM obrazovanju; eliminisanje rodnih stereotipa u STEM-u;
  • Nagrađivanje izvrsnosti u učenju, podučavanju i razvoju veština kroz: a) razvijanje i primenu strategija i kulture kvaliteta za nagrađivanje i podsticanje izvrsnosti u nastavi, uključujući onlajn nastavu i podučavanje učenika u nepovoljnom položaju; b) obuke akademskog osoblja za inovativne i/ili onlajn pedagogoške pristupe, uključujući transdisciplinarne pristupe, novi dizajn kurikuluma, metode isporuke i procene koji povezuju obrazovanje sa istraživanjem i inovacijama, tamo gde je to potrebno; c) negovanje preduzetničkog, otvorenog i inovativnog sektora visokog obrazovanja, putem promovisanja partnerstava za učenje i podučavanje sa komercijalnim i nekomercijalnim organizacijama u privatnom sektoru; e) razvoj novih praksi u dizajniranju nastave, zasnovanih na obrazovnim istraživanjima i kreativnosti.
  • Izgradnja inkluzivnih sistema visokog obrazovanja: Program će podsticati inkluzivne pristupe aktivnostima mobilnosti i saradnje, kao što su: a) povećani pristup, učešće i stope završetka studija kod ciljnih grupa sa manje mogućnosti; b) aktivna podrška dolazećim učesnicima mobilnosti tokom procesa pronalaska smeštaja, uključujući i saradnju sa relevantnim zainteresovanim stranama u obezbeđivanju odgovarajućeg i pristupačnog smeštaja; c) podržavanje razvoja fleksibilnih karijernih putanja između obrazovanja i istraživanja; d) negovanje rodne ravnoteže u visokoškolskim ustanovama, u različitim oblastima studija i na rukovodećim pozicijama; e) podsticanje građanskog angažovanja kroz promociju neformalnog učenja i vannastavnih aktivnosti i prepoznavanje dobrovoljnog rada i rada u zajednici u akademskim rezultatima učenika.
  • Podrška digitalnih mogućnosti sektora visokog obrazovanja kroz: a) aktivnosti koje omogućavaju sprovođenje inicijative Evropske studentske kartice putem sigurnog elektronskog prenosa podataka o studentima između visokoškolskih ustanova, uz puno poštovanje zaštite ličnih podataka i povezivanje, gde je to moguće, sa novim Europass-om; b) razvoj digitalnih veština i kompetencija studenata i zaposlenih.
Skip to content