Prioriteti Erazmus+ programa

Erazmus+ program nastoji da u periodu 2021-2027 omogući učešće još većem broju učesnika i širem spektru organizacija. S tim u vezi, novi program ističe inkluzivnost, zelene inicijative i digitalizaciju kao ključne i najvažnije prioritete koje podržava kroz niz finansijskih mehanizama, zatim jačanje građanskih vrednosti, dijalog kultura, toleranciju i razumevanje društvenog, kulturnog i istorijskog nasleđa.

Program nastoji da promoviše jednake mogućnosti i pristup, inkluziju, različitost i pravičnost u svim svojim aktivnostima.

U središtu ovih ciljeva su organizacije i učesnici sa smanjenim mogućnostima. Imajući to na umu, program stavlja na raspolaganje mehanizme i resurse koji će ih učiniti dostupnim različitom krugu učesnika.

Da bi se primenili ovi principi, osmišljena je Strategija inkluzije i različitosti koja pokriva sve delove programa kako bi podržala lakši pristup finansiranju za širi spektar organizacija i bolji pristup većem broju učesnika sa smanjenim mogućnostima. 

Ova strategija ima za cilj da pomogne u rešavanju različitih prepreka sa kojima se ciljne grupe mogu suočiti, a koje im mogu ometati učešće i kao samostalni faktor i u kombinaciji između njih:

Invaliditet: Podrazumeva fizička, mentalna, intelektualna ili senzualna oštećenja koja u interakciji sa različitim preprekama mogu da ometaju nečije puno i efikasno učešće u društvu.

Zdravstveni problemi: Prepreke mogu da nastanu zbog ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući teške bolesti, hronične bolesti ili bilo koju drugu fizičku ili mentalnu zdravstvenu situaciju koja sprečava učešće u programu.

Prepreke povezane sa sistemima obrazovanja i obuka: Pojedinci koji se iz različitih razloga bore da se uključe u sisteme obrazovanja i osposobljavanja, koji rano napuštaju školu i odrasli sa niskim kvalifikacijama mogu se suočiti sa ovim preprekama. Obrazovne poteškoće, iako mogu biti povezane i sa ličnim okolnostima, uglavnom su rezultat obrazovnog sistema koji stvara strukturna ograničenja i/ili ne uzima u obzir posebne potrebe pojedinca.

Kulturološke razlike: Predstavljaju značajne prepreke u učenju uopšte, pogotovo za ljude sa migrantskim ili izbegličkim statusom (posebno novopridošlim migrantima), za ljude koji pripadaju nacionalnoj ili etničkoj manjini, za korisnike znakovnog jezika, za ljude koji imaju lingvističke poteškoće.

Ekonomske barijere: Ekonomski nedostaci poput niskog životnog standarda, niskih primanja, učenika koji moraju da rade da bi se izdržavali, zavisnosti od sistema socijalne zaštite, dugotrajna nezaposlenost, siromaštvo mogu predstavljati prepreku.

Prepreke povezane sa diskriminacijom: Prepreke se mogu javiti kao rezultat diskriminacije povezane sa polom, uzrastom, etničkom pripadnošću, religijom, uverenjima, seksualnom orijentacijom, invaliditetom ili kombinacijom dve ili više pomenutih prepreka.

Geografske prepreke: Život u udaljenim ili ruralnim oblastima, u perifernim regionima, u gradskim predgrađima, u oblastima sa ograničenim javnim prevozom, ili manje razvijenim područjima može predstavljati prepreke.

Više o učešću osoba sa smanjenim mogućnostima u Erazmus+ programu, pogledajte na stranici Inkluzija u programu Erazmus+.

Kriza KOVID-19 istakla je značaj digitalnog obrazovanja za digitalnu transformaciju koja je potrebna Evropi.

Posebno je naglasila povećanu potrebu da se iskoristi potencijal digitalnih tehnologija za podučavanje i učenje i da se razviju digitalne veštine za sve.

U skladu sa strateškim prioritetima Akcionog plana za digitalno obrazovanje (2021-2027), program ima za cilj da podrži ovaj poduhvat kako bi se uključili učenici, nastavnici, omladinski radnici, mladi i organizacije na putu ka digitalnoj transformaciji.

Program bi trebalo da dosegne veću ciljnu grupu unutar i izvan Unije većom upotrebom informacionih, komunikacionih i tehnoloških alata, kombinovanjem fizičke mobilnosti, virtuelnog učenja i virtuelne saradnje.

Program će podržati razvoj obrazovnog digitalnog ekosistema visokih performansi izgradnjom kapaciteta i kritičkog razumevanja u svim vrstama institucija obrazovanja i obuka na temu kako iskoristiti mogućnosti koje nude digitalne tehnologije za podučavanje i učenje na svim nivoima i za sve sektore kako bi se razvijali planovi digitalne transformacije.

Program će takođe podržati akcije čiji je cilj unapređenje digitalnih veština i razvoj kompetencija na svim nivoima društva i za sve. Fokus će biti na podsticanju osnovnih i naprednih digitalnih veština, kao i digitalne pismenosti.

Biće uspostavljen Evropski centar za digitalno obrazovanje kako bi se poboljšala koordinacija digitalnog obrazovanja na nivou EU i doprinelo istraživačkoj razmeni dobre prakse i istraživačkog eksperimentisanja.

Cilj centra će biti podrška državama članicama kroz bližu međusektorsku saradnju; mreža nacionalnih savetodavnih službi o digitalnom obrazovanju za razmenu iskustava i dobre prakse o faktorima koji omogućavaju digitalno obrazovanje; povezivanje nacionalnih i regionalnih inicijativa i strategija digitalnog obrazovanja; povezivanje nacionalnih vlasti, privatnog sektora, stručnjaka, pružalaca obrazovanja i obuke i civilnog društva putem agilnijeg razvoja politike i prakse u digitalnom obrazovanju. Štaviše, Centar će pomoći u nadgledanju primena Akcionog plana za digitalno obrazovanje.

Životna sredina i klimatske akcije su ključni prioriteti za EU sada i u budućnosti.

Evropski zeleni dogovor je nova evropska strategija rasta koja prepoznaje ključnu ulogu škola, institucija za obuku i univerziteta da se angažuju sa učenicima, roditeljima i širom zajednicom na promenama potrebnim za uspešnu tranziciju kako bi postali klimatski neutralni do 2050.

Erazmus+ program će stoga biti ključni instrument za izgradnju znanja, veština i stavova o klimatskim promenama i održivom razvoju kako unutar Evropske unije, tako i šire.

Program Erazmus+ povećaće broj mogućnosti za mobilnost u zelenim poljima koja gledaju unapred, koja podstiču razvoj kompetencija, poboljšavaju izglede za karijeru i angažuju učesnike u predmetnim oblastima, koje su strateške za održivi rast naše planete, sa posebnom pažnjom na ruralni razvoj (održiva poljoprivreda, upravljanje prirodnim resursima, zaštita zemljišta, bio-poljoprivreda).

Štaviše, Erazmus+, čija je srž mobilnost, promoviše održive vidove transporta i odgovornije ponašanje.

Budući da je životna sredina i borba protiv globalnog zagrevanja horizontalni prioritet za odabir projekata, prioritet će biti dat projektima usmerenim na razvoj kompetencija u različitim oblastima od značaja za održivost životne sredine.

Program podržava upotrebu inovativnih praksi kako bi učenici, zaposleni i omladinski radnici postali istinski faktori promene (npr. ušteda resursa, smanjenje potrošnje energije i rasipanja, kompenzacija emisije ugljeničnog otiska, odlučivanja za održiv izbor hrane i mobilnosti itd.).

Prioritet će imati projekti koji, kroz obrazovanje, obuku, omladinu i sportske aktivnosti, omogućavaju promene u ponašanju prema individualnim preferencama, kulturnim vrednostima i svesti o održivom razvoju, potrošačkim navikama i navikama u načinu života.

Zbog toga bi uključene organizacije i učesnici trebalo da nastoje da integrišu zelene prakse u sve projekte kroz ekološki pristup prilikom dizajniranja aktivnosti, koji će ih podstaći da razgovaraju i uče o ekološkim pitanjima, da razmisle o lokalnim akcijama i da osmisle alternativne zelenije načine primene njihove aktivnosti.

Platforme kao što su eTwinning i EPALE nastaviće da kreiraju prateći materijal i olakšavaju razmenu efikasne obrazovne prakse i politike o pitanjima životne sredine i održivosti.

Program se bavi ograničenim učešćem građana u njegovim demokratskim procesima i njihovim nedostatkom znanja o Evropskoj uniji i pokušava da im pomogne da prevaziđu poteškoće u aktivnom uključivanju i učestvovanju u njihovim zajednicama ili u političkom i društvenom životu Unije.

Pored formalnog obrazovanja, neformalno učenje može poboljšati razumevanje građana o Evropskoj Uniji i negovati osećaj pripadnosti.

Program podržava aktivno građanstvo i etiku u celoživotnom učenju; neguje razvoj socijalnih i interkulturnih kompetencija, kritičko mišljenje i medijsku pismenost.

Prioritet imaju projekti koji nude mogućnosti za učešće ljudi u demokratskom životu, društvenom i građanskom angažovanju kroz aktivnosti formalnog ili neformalnog učenja.

Fokus je stavljen na podizanje svesti i razumevanje konteksta Evropske unije, posebno u pogledu zajedničkih vrednosti EU, principa jedinstva i različitosti, kao i njihovog socijalnog, kulturnog i istorijskog nasleđa.

Iz oblasti mladih, Strategija učešća mladih je osmišljena da pruži zajednički okvir i podršku korišćenju programa za podsticanje učešća mladih u demokratskom životu.

Skip to content