Konferenciji je svakog dana prisustvovalo oko osamdeset učesnika, među kojima je bilo najviše nastavnika, ali i istraživača, stručnih saradnika i predstavnika drugih ustanova koje se bave obrazovanjem.
Prvo izlaganje prvog dana konferencije održale su Olga Davidovskaja i Sonja Pijedrafita Tremosa, predstavnice Izvršne agencije za obrazovanje i kulturu, koje su predstavile studiju „Informatičko obrazovanje u školama u Evropi”. Ova studija mreže Eurydice predstavlja sveobuhvatnu uporednu analizu obrazovanja u oblasti informatike kao zasebne discipline na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja opšteg usmerenja u 39 obrazovnih sistema. Studija pruža uvid u to kako informatika kao naučna disciplina može da postane deo opšteg obrazovanja u Evropi, te analizira status discipline kao posebnog predmeta ili integrisane u druge predmete, oblasti koje su najčešće pokrivene planom i programom na nacionalnom nivou, kao i kvalifikacije nastavnika. Prezentacija sa konferencije može da se preuzme ovde, dok je ceo izveštaj na srpskom jeziku dostupan ovde.
Nakon uvida u to kako izgleda informatičko obrazovanje u različitim evropskim obrazovnim sistemima, bilo je reči o nastavi i učenju informatike u Srbiji. Gordana Rackov i Arpad Pastor, nastavnici iz OŠ „Sveti Sava” u Kikindi i autori jednog od udžbenika Digitalni svet, preneli su svoja iskustva iz prakse o tome kako se kroz ovaj predmet, tokom prvog ciklusa osnovnog obrazovanja, najmlađim učenicima približavaju teme iz oblasti informatike i razvijaju njihove digitalne kompetencije. Prezentacija može da se preuzme putem ovog linka. Katarina Aleksić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je govorila o informatici u drugom ciklusu osnovnog obrazovanja, sa posebnim osvrtom na stavove nastavnika informatike o kvalitetu programa nastave i učenja predmeta Informatika i računarstvo, tri generacije nakon uvođenja ovog predmeta kao obaveznog u starijim razredima osnovne škole. Prezentacija je dostupna ovde. Nataša Majstrović, profesor računarskih predmeta iz Prve beogradske gimnazije, govorila je o tome kako izgleda informatičko obrazovanje u srednjim školama opšteg usmerenja u Srbiji. Prezentacija je dostupna putem ovog linka. Na kraju prvog dana konferencije, učesnici su imali priliku da od Nebojše Vasiljevića, direktora Fondacije Petlja, čuju o programima za unapređivanje algoritamske pismenosti učenika osnovnih i srednjih škola koje sprovodi tim ove fondacije. Prezentacija je dostupna putem ovog linka.
Drugi dan konferencije bio je posvećen široj temi digitalnih kompetencija. Najpre je psiholog Dobrinka Kuzmanović sa Filološkog fakulteta u Beogradu govorila o značaju digitalnih kompetencija učenika u savremenom svetu i predstavila postignuća učenika na skalama kompetencija – prezentacija je dostupna ovde. Nakon toga, bilo je reči o tome na koji način eTwinning projekti unapređuju digitalne kompetencije učenika. Jasmina Milićević iz OŠ „Olga Milošević“ u Smederevskoj Palanci i Jasna Bošković iz ETŠ „Nikola Tesla“ u Pančevu, koje su ujedno i eTwinning ambasadori, predstavile su svoje iskustvo u radu sa učenicima na eTwinning projektima. Njihove prezentacije dostupne su ovde i ovde. U nastavku programa, Marjana Brkić, v. d. direktora Centra za promociju nauke, predstavila je programe i projekte ove institucije za unapređenje digitalnih kompetencija (prezentacija je dostupna ovde). Na kraju drugog dana konferencije, Danijela Šćepanović iz Ministarstva prosvete i Katarina Aleksić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja govorile su o aktivnostima koje su sprovedene na nivou politika u cilju razvoja digitalnog obrazovanja, osvrnuvši se na različita strateška dokumenta, inicijative i istraživanja. Njihova prezentacija dostupna je ovde.
Zahvaljujemo svim govornicima na izuzetnom doprinosu ovom događaju, a učesnicima na prisustvu, pitanjima i komentarima.
